Čudesni čaj od koprive

Čaj od koprive se priprema na sledeći način:

1. Puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive se prelije ključalom vodom.
2. Ostavi se da odstoji minut i po do dva.
3. Pije se mlak u malim gutljajima.

Čaj od koprive je dobar za…

Kao narodni lek, kopriva ima dugu istoriju. Odavno je ustanovljeno da stimuliše rad organa za varenje, jetre, pankreasa, smanjuje bolove u želucu, pročišćava krv, pojačava izlučivanja tečnosti iz organizma, jača imunitet, ubrzava metabolizam, delotvorna je u slučaju jakih migrena jer opušta mišiće, pomaže pri izbacivanju negativnih bakterija iz organizma. Koristi se za lečenje reumatskih bolova, ima antibakterijsko, antivirusno i protivupalno dejstvo. Zbog toga što je bogata kalcijumom, dobra je za zdravlje zuba i kostiju.

Čaj od koprive koristi se za zaustavljanje krvarenja, čišćenje krvnih sudova, u borbi protiv anemije, smanjuje rizik od dijabetesa i nivo šećera i holesterola u krvi.

Koprivu neki stručnjaci nazivaju i najvrednijom biljkom na svetu, jer je njen izuzetan sastav lek za mnoge bolesti. Iako žare i peckaju kožu, tamnozeleni listovi koprive kuvanjem postaju meki i izuzetno lekoviti, a slična svojstva imaju i koren i seme.

Kopriva se koristi kao lek za čišćenje krvi i protiv malokrvnosti, protiv opadanja kose, reumatizma i oboljenja zglobova, groznice, čira na želucu, nesanice, nervoze… Stimuliše rad jetre i pankreasa, odličan je diuretik, podiže odbrambenu moć imunosistema, vraća snagu i energiju, sprečava upale, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma. A zbog zavidnog sadržaja hlorofila, pomaže obnavljanju oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.

Ova biljka je vrlo rasprostranjena i raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva… Važno je znati kako se i kada bere, pa poznavaoci tvrde da se u proleće skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je jako važno ako se od njega prave lekovi.

Zbog vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti. Od minerala ima kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin. Ona je bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, ali iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.

Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Ali u o spanać sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C od spanaća. Seme ima aromu koštunjavog voća, koja postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi su takođe jestivi i veoma su aromatični.

Listove koprive najbolje je i spremati kao spanać, s tim što se sušeni upotrebljavaju kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrškovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac.

Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pastu verde i čaj od koprive. Listovi, po njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali ih prethodno treba preliti vrelom vodom. Mogu da se spreme isto kao i listovi spanaća i tako pripremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu.

Za pastu verde listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i čenova belog luka. Sa tim sosom treba preliti skuvanu testeninu.

Profesor Bankhofer tvrdi da će se za samo nekoliko dana svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer ovaj napitak veoma prija žuči, bubrezima i jetri.