Drugi nazivi: Borovinka, borovnjaca, brusnica, crna borovnica
Latinski naziv: Vaccinium myrtillus
Naziv na engleskom jeziku: Blueberry
Opis biljke:
Borovnica je mali žbun sa čvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinačni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružičaste boje. Plod je sočna crnomodra boba veličine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom.
Poreklom je iz Severne Amerike. Uzgaja se kao kultura u Evropi i Severnoj Americi.U našim krajevima borovnica se najčešće nalazi u smrekovim šumama, često se može naći na visinama i preko 2000 metara.
Sorte krupnih plodova:
Earlyblue, Berkley, Bluecrop, BluerayCoville, Daronj, Herbert i Ivanhoe.
Sorte sitnijih plodova:
Burlington, Goldtraube, Rnacocas i Rubel.
Lekoviti deo biljke:
Listovi se ubiraju pre sazrevanja plodova i suše se na promaji u hladu. Plodovi se beru leti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu.
Lekovito delovanje:
Listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokraćne kiseline te za lečenje kod povraćanja, proliva, želudačnih grčeva, kašlja i šećerne bolesti. Bobice borovnice se upotrebljavaju u lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita.
Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni insulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti.
Čaj od listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pećnici na 40°C. Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokraćnog mehura i mokraćnih kanala. Bobice jedemo sveže ili osušene i uložene u rakiju. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok od borovnice ili mermeladu. Sok je najbolji za grgljanje, a marmelada rashlađuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok.
Suve bobice borovnice zaustavljaju proliv, naročito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj način pomažu kod zatvora. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnjaču. Osušene bobice borovnice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leči želudačni i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita.
Nutritivni sastav borovnice na 100 g ploda:
| Kalorija | 57 |
| Ukupno masti | 0.3g |
| Zasićene masti | 0.1g |
| Holesterol | 0mg |
| Natrijum | 1mg |
| Ugljenihidrati | 14.5 |
| Dijetalna vlakna | 2.4g |
| Šećeri | 10g |
| Proteini | 0.7g |
| Kalcijum | 6mg |
| Kalijum | 77mg |
Od borovnica se bolje vidi i misli
Skorašnja istraživanja pokazala su da borovnice “hrane” mozak i pomažu očuvanju mentalne bistrine u starijoj dobi. Takođe, borovnice poboljšavaju noćni vid te tako pomažu onima koji pate od tzv. kokošjeg slepila te pružaju prirodnu zaštitu od očnih bolesti.
Jedenje borovnica pomaže gubljenju masnih jastučića stomaku, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Michigenu. Takođe, snižava holesterol i uravnotežuje nivo šećera u krvi, čak i kod nezdrave ishrane. Učinak je najsnažniji ako se borovnice kombinuju s niskokaloričnom hranom.
Masne naslage na stomaku povećavaju opasnost od srčanih bolesti i dijabetesa pa je ishrana bogata borovnicama korisna u sprečavanju tih oboljenja. Budući da je istraživanje sprovedeno na miševima, potrebne su dodatne studije koje bi potvrdile takav učinak kod ljudi. Ali, srodno istraživanje pokazalo je da su muškarci s visokim faktorima rizika za srčanu bolest poboljšali stanje nakon što su tri sedmice pili sok divljih borovnica.
Za blagotvorni učinak ovog šumskog voća zaslužni su antioksidansi, prirodni elementi koji menjaju način iskorištavanja šećera u ishrani.
