Breskva

Drugi nazivi: Pruska, persijska šljiva
Latinski naziv: Prunus persica
Naziv na engleskom jeziku: Peach

Opis biljke:

Breskva (Prunus persica) je veoma raširena voćka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grčke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju, a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, džemova kao i za sušenje.

Gajenje breskvi počeo je pre 4000 godina u Kini. Breskve su bile simbol besmrtnosti i dugog života. Grčka i Persija počele su s uzgojem breskvi 300 godina pre n.e, dok su Rimljani preneli njn uzgoj na celu Evropu. Smatra se da su je Španci preneli u Novi svet, gde je sredinom 18. veka već postala autohtona vrsta.

Breskva je sočan plod drveta Prunus persica. Okruglog je oblika, crvenkasto-žute boje, površine prekrivene dlačicama i svojstvene arome. Gajenjem se postiglo da danas imamo mnogo različitih sorti breskvi koje se uglavnom dele na: kalanke (s lako odvojivom koščicom), durancije (s teško odvojivom koščicom) i nektarine (breskve s površinom bez dlačica). Vreme dozrevanja ovog voća kreće se od proleća do kraja leta.

Breskva sadrži 10 vitamina. Bogata je vitaminom A, vitaminom C, dok nešto manje ima vitamina E i K. Takođe je izvor vitamina grupe B: tiamina, riboflavina, vitamina B6, nijacina, folata i pantotenske kiseline.

Što se tiče minerala, veoma je značajan izvor kalijuma, tako da oko 4-5 breskvi mogu da zadovolje dnevne potrebe tela za ovim mineralom. Breskve sadrže i određenu količinu magnezijuma, fosfora, cinka, bakra, mangana, gvožđa i kalcijuma.

Zbog svog bogatstva vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima, a minimalne kalorijske vrednosti, breskva je sjajna namirnica za redukcione dijete (dijete za mršavljenje). Zahvaljući biljnim vlaknima, pomaže rad creva i eliminaciju.

Kao odličan izvor jednog posebnog antioksidanta, hlorogenske kiseline, kao i luteina, zeaksantina i kriptoksantina, breskve pomažu da se smanje efekti koji dovode do preranog starenja i hroničnih oboljenja. Ovi antioksidanti takođe ublažavaju zapaljenjske procese i imaju preventivno dejstvo protiv razvoja malignih promena na ćelijama.

Naučna istraživanja pokazuju da breskva može povećati plodnost kod muškaraca, umanjiti krvni pritisak, sprečiti kako pojavu tako i dalje napredovanje raka. Zahvaljujući vitaminu B2, korisna je za ocuvanje dobrog vida, mekane i elasticne koze i uopste mladalačkog izgleda. Breskva se naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.

Osim toga breskve pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje.

Breskva sadrzi dosta tečnosti, šećera i drugih hranljivih materija pa je tokom leta pravi melem za okrepljenje organizma i stoga je ne treba propustiti dok traje sezona.

Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju, a plod od početka juna do septembra. U plodu breskve ima šećera, karotina, voćnih kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvoždja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za čišćenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve. Od vitamina, ove voćke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5, a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i većina vitamina grupe B, uključujući folacin (B9) i niacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg u breskvama, upola u nektarinama), vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin, kojeg ima 0,4 mikrograma.

Lekoviti deo biljke:

Plod, cvet i list.

Lekovito delovanje:

Važno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam prema jedan, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žučne kese. Sok od breskve preporučuje se onima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma.

Breskve i njihov sok ne preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremećaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa.

Energetska i nutritivna vrednost breskve na 100 g.

Osnovni podaci:

Naziv članka:

Breskve

Opis:

Breskva sadrži 10 vitamina

Autor:

herbateka.eu