Šljiva potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku. Iz starih zapisa saznajemo da je krasila viseće vrtove Vavilona. U stari se Rim dopremala iz Sirije, a Rimljani su je konzervirali sušenjem. Zapadna Evropa upoznala je šljivu zahvaljujući krstašima.
Danas se uzgaja preko 2000 vrsta šljiva. Najpoznatije su talijanka, požegača, aženka i mirabel.
Šljiva ima malu hranljivu vrednost, 100 gr. jestivog dela sveže šljive ima 69 kalorija. Sadrži: 84 g vode, 0,7 g belančevina, 16,3 g ugljenih hidrata, 0,1 g masti, mineralne materije (2 mg natrijuma, 11 mg kalijuma, 7 mg magnezijuma, 0,4 mg gvožđa) i 0,05 mg vitamina B1.
Suve šljive imaju 261 kaloriju. Sadrže: 23 g vode, 2,3 g belančevina, 0,6 g masti, 61,7 g ugljenih hidrata, mineralne materije (17 mg natrijuma, 61 mg kalijuma, 42 mg magnezijuma, 1,5 mg gvožđa, fosfor, kalcijum, bakar) i vitamine (najviše beta-karoten, grupu B 0,10 mg folnu kiselinu, C i E vitamin), jabučnu i benzoevu kiselinu. Sadrže topljiva dijetetska vlakna pektin i sorbitol (šećerni alkohol koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda).
Šljiva se gaji u celom svetu, a najveći proizvođači su Rusija, Kina, SAD i Rumunija. Srbija spada u značajne proizvođače šljiva u svetu. U našim krajevima sveža šljiva može se jesti od maja do oktobra.
Lekovita svojstva šlive: poboljšava apetit, reguliše probavu, pektin deluje kod sniženja holesterola u krvi i zatvora. Pomažu kod psihičkih nemira i poteškoća s koncetracijom, jačaju srce i imunitet, čiste organizam od štetnih materija i podstiču rad jetre. Izuzetan je antiseptik, usporava starenje ćelija i snižava holesterol, pospešuje rad mišića debelog creva. Ima antiseptičko dejstvo i ponaša se kao antioksidant, a smatra se prirodnim eliksirom mladosti.
Simbol je zrelog, letnjeg i jesenjeg voća, ali i domaćinske kuhinje. Zelene pijace i supremarketi puni su sada modrih, slatkih plodova. Reč je o našem tradicionalnom voću koje je pored ostalog poznato i kao voće od koga se pravi domaći džem, pekmez i naravno-rakija šljivovica. Ceo niz recepata iz domaće tradicionalne kuhinje pravi se sa šljivama.
|
Nutrijent |
Merna jedinica |
Količina |
| Energetska vrednost | kcal / kJ | 46 / 192 |
| Ukupno belančevina | g | 0,70 |
| Ukupno ugljenih hidrata | g | 11,42 |
| Ukupno masti | g | 0,28 |
| – od toga: zasićene masne kiseline | g | 0,02 |
| Dijetalna vlakna | g | 1,40 |
| Holesterol | mg | 0,00 |
| Voda | g | 87,23 |
| Aminokiselina triptofan | g | 0,01 |
| Aminokiselina treonin | g | 0,01 |
| Aminokiselina izoleucin | g | 0,01 |
| Aminokiselina leucin | g | 0,02 |
| Aminokiselina lizin | g | 0,02 |
| Aminokiselina metionin | g | 0,01 |
| Aminokiselina cistin | g | 0,00 |
| Aminokiselina fenilalanin | g | 0,01 |
| Aminokiselina tirozin | g | 0,01 |
| Aminokiselina valin | g | 0,02 |
| Aminokiselina arginin | g | 0,01 |
| Aminokiselina histidin | g | 0,01 |
| Monosaharidi | g | 8,14 |
| Disaharidi | g | 1,79 |
| Polisaharidi | g | 0,00 |
| Mononezasićene masne kiseline | g | 0,13 |
| Polinezasićene masne kiseline | g | 0,04 |
| Vitamin A | IU | 345,00 |
| Tiamin | mg | 0,03 |
| Riboflavin | mg | 0,03 |
| Niacin | mg | 0,42 |
| Folati | mcg | 5,00 |
| Pantotenska kiselina | mg | 0,14 |
| Vitamin C | mg | 9,50 |
| Vitamin D | IU | 0,00 |
| Vitamin E | IU | 0,26 |
| Vitamin K | mcg | 0,00 |
| Kalcijum (Ca) | mg | 6,00 |
| Bakar (Cu) | mg | 0,06 |
| Gvožđe (Fe) | mg | 0,17 |
| Magnezijum (Mg) | mg | 7,00 |
| Fosfor (P) | mg | 16,00 |
| Kalijum (K) | mg | 157,00 |
| Natrijum (Na) | g | 0,000 |
| Cink (Zn) | mg | 0,10 |
| Mangan (Mn) | mg | 0,05 |
| Selen (Se) | mcg | 0,00 |
