Mandarina je biljka iz porodice Rutaceae, a pripada rodu Citrus. Zimzeleno drvo sa širokim listovima naraste i do 3 m. Iako liči svom srodniku narandži, njena kora se puno lakše guli, kriške lakše odvajaju, a ukus joj je slađi. Uzgaja se već preko 3000 godina u Ugandi, Japanu i Džibutiju.
Energetska i nutritivna vrednost
Energetska vrednost 100 g sveže mandarine iznosi 53 kcal/223 kJ. Od toga sadrži 13,3% ugljenihidrata, 0,8% proteina i 0,3% masti. Od minerala u mandarini se nalaze kalcijum (37 mg što čini 5% RDA), gvožđe (0,15 mg što čini 1% RDA), magnezijum (12 mg što čini 3% RDA), fosfor (20 mg što čini 3% RDA), cink (0,07 mg što čini 0,7% RDA), bakar (0,04 mg što čini 4% RDA) i mangan (0,04 mg što čini 2% RDA).
Od vitamina mandarina sadrži vitamin C (27 mg što čini 34% RDA), tiamin (0,06 mg što čini 5,5% RDA), riboflavin (0,03 mg što čini 2% RDA), niacin (0,4 mg što čini 2,5% RDA), pantotenska kiselina (0,2 mg što čini 3% RDA), vitamin B6 (0,08 mg što čini 6% RDA), folna kiselina (66 mcg što čini 33% RDA), vitamin A (206,4 mcg što čini 26% RDA) i vitamin E (0,2 mcg što čini 2% RDA). Od ostalih nutrijenata mandarina na 100 g sadrži 1,2 g vlakana i karotenoide lutein+zeaksantin 138 mcg.
Lekovitost
O tome koliko su plodovi citrusa zdravi slušamo od detinjstva. Prva asocijacija uz citruse je vitamin C. Među narodom se učvrstilo mišljenje da leči prehladu, iako to nije naučno potvrđeno, može ublažiti simptome i ubrzati oporavak. Uz vitamin C mandarina, ali i ostali citrusi sadrže vrlo zanimljivu grupu flavona kao što su hesperidin, tangeretin i nobiletin. Ovi nutritivno vrlo vredni sastojci nalaze se s unutaršnje strane kore i u pulpi plodova. Kako bi se maksimalno iskoristila korica mandarine najpre je treba dobro oprati, zatim osušiti i samleti ili grubo narendati te ostaviti u frižideru i koristiti prema potrebi. Predlažemo da koricom obogatite sokove, supe, jela od pirinča ili testenine, takođe se može dodati maslinovom ulju i začinima za marinadu za ribu ili meso.
Zahvaljujući sinergijskom delovanju vitamina C i flavona mandarina poseduje vrlo snažna antioksidantska svojstva. Konzumiranjem mandarine podstiče se zdravlje imunološkog sistema i redukuje štetno delovanje radikala na DNA, koje može uzrokovati rak i ubrzati proces starenja. Naučna istraživanja su potvrdila da je vitamin C veoma značajan kod usporavanja pojave raka debelog creva, ali i kod upalnih stanja kao što je astma, osteoartritis ili reumatoidni artritis. Hesepridin se istražuje kao prirodna, netoksična alternativa lekovima koji štite organizam tokom radioterapija, jedna iranska studija utvrdila je da se štetnost radijacije smanji za 33%.
Naučnici s Tokyo College of Pharmacy tvrde da tangeretin može pomoći u procesima redukovanja razvoja ćelija leukemije, bez štetnog delovanja na zdrave ćelije. Mandarina je izvor i narandžastog karotenoida beta-kriptoksantina koji može značajno smanjiti rizik od pojave raka pluća. Studija objavljena u Cancer Epidemiology, Biomarkers and Prevention povezala je hranu bogatu kriptoksantinom sa smanjenim rizikom od pojave raka pluća za 37% u pušača. Istraživanja koja se sprovode u Japanu pokazala su da sok od mandarine štiti obolele od hepatitisa C i od raka jetre.
Limonin iz mandarine još je jedan u nizu vrlo zanimljivih fitonutrijenata koji se lako oslobađaju u probavi. Istraživanje provedeno u australijskom istraživačkom institutu CSIRO utvrdilo je da je najjače delovanje na redukovanje pojave raka usta i grla, a prema istraživanjima moguće ih je smanjiti čak i za 40-50%. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje konzumiranje citrusa za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Prisutni nutrijenti sprečavaju oksidaciju holesterola i nakupljanje na zidove arterija, koje može uzrokovati moždani ili srčani udar.
Pogledajte recept za sirup za sok od mandarina.
Mandarine imaju i određeni udeo vlakana, koja osim što doprinose snižavanju holesterola, korisna su i za ublažavanje konstipacije, simptoma koji se javlja kod obolelih od sindroma iritiranog debelog creva, daju osećaj sitosti te na taj način pomažu u regulisanju težine. Mandarina ima relativno nizak glukemijski indeks što znači da se prirodno prisutan šećer polako otpušta u krvi, stoga se mogu preporučiti kao međuobrok obolelima od dijabetesa.
Osim toga sastojci mandarine pozitivno deluju i na kognitivno zdravlje, jer poboljšavaju funkcije mozga i doprinose boljem pamćenju. Nadalje studija objavljena u British Journal of Nutrition utvrdila je da su žene koje su pile 0,5-1L soka od citrusa, imale povećano izlučivanje limunske kiseline i na taj način redukovale formiranje bubrežnih kamenaca. Konzumiranjem mandarine doprinosi se zdravlju probavnog sistema jer prisutni antioksidanti smanjuju mogućnost infekcije koje uzrokuje bakterija Helicobacter pylori odgovorna za nastajanje čireva i time povećava rizik od pojave raka želuca. Tonik od mandarine podstiče rad metabolizma i jetre te na taj način i olakšava apsorpciju nutrijenata.
Aromatično esencijalno ulje mandarine je prirodan antiseptik, štiti organizam od opasne bakterije Staphylococcus aureus. Esencijalno ulje mandarine doprinosi i ublažavanju bolnih grčeva u dišnom, probavnom i nervnom sistemu. Ulje se može koristiti i za vanjsku primenu i oralno. Mandarine imaju smirujući uticaj na nervni sistem te se preporučuju kod nervoze, stresa, a i ublažavanja alergijskih reakcija.
