Drugi nazivi: Crvenac, glavata ljutika, kapula, mrki luk
Latinski naziv: Allium cepa
Naziv na engleskom jeziku: Red onion
Opis biljke:
Crveni luk trajna je biljka koja sadrži vredne lekovite materije te se sa pravom ubraja u lekovito bilje. Podzemna gomoljasta stabljika sastoji se od sočnih ljuskavih listova iz čijeg središta izlazi šuplji nadzemni deo stabljike plavo -zelene boje. Listovi su valjkasti. Zelenkasto – beli cvetovi nalaze se na vrhu stabljike u obliku kuglastog cvata. Crveni luk je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije, poznatiji, ali ne i priznatiji od belog luka.
Analizom biološke vrednosti može se zaključiti da on ni po čemu, čak ni u svojim lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Možda ga, u ponečemu, čak i nadmašuje.
Za jelo se koristi preko cele godine: mladi luk u proleće, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Pogrešno je odbacivati nadzemni deo mladog luka, jer on nije nista manje vredan od glavice. Što se hranljivosti tiče, u crnom luku ima najviše ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belančevina i masti. Osušene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloričnom smislu. No, osnovu biološke vrednosti luka čine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, naročito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crveni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P), a ima i karotina (provitamin A), glikozida, eteričnih ulja, biljnih hormona sličnih insulinu, bakterostatike i baktericidne fitoncide.
Stanište:
Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.
Lekoviti deo biljke:
Za lek koristi se lukovica.
Lekovito delovanje:
Crveni luk ubraja se medju najstarije lekovite biljke. Deluje slično kao beli luk. Nadražuje kožu, pobudjuje prokrvljenost sluznice i izlučivanje sluznih žlezda te najbrže obustavlja sve procese gnjiljenja i vrenja. Crveni luk jača srce, čisti krv, povećava apetit, pospešuje izlučivanje mokraće, jača nerve, pospešuje varenje, odstranjuje gasove, gliste, rastvara sluz i deluje protiv grčeva. Sok od crvenog luka, zdrobljeni, kao i pečeni crveni luk ima višestruku upotrebu u lečenju izvana, na primer, kod uboja, lišajeva, čireva i sl.
Za jače mokrenje
Uzeti jednake delove luka (recimo 2 glavice), peršuna i celera i ovu mešavinu kuvati lagano u 1 litri vode i 8 supenih kašika meda. Pije se toplo 4 puta dnevno po šoljica.
Sirup od crvenog luka
Pola kilograma crnog luka narenda se i kuva sa 1/2 kilograma secera (ili meda) u litri vode, lagano tri sata. Ostaviti u tamne flase i kao lek koristiti po kasiku nekoliko puta dnevno s mlakom vodom ili mlekom. Ovaj lek je dobar i kod plucnih bolesti i bolesti organa za varenje.
Protiv nesanice
Na mašini za mlevenje mesa samleti 1-2 glavice crvenog luka, dobijeni sok popiti s malo mlake vode ili mleka i kašikom meda, naravno pred spavanje.
Protiv kurjih očiju
Glavica crvenog luka se prereže na pola i stavi u vinsko ili jabukovo sirće 3-4 sata. Pred spavanje ovim se lukom obavije kurje oko i učvrsti zavojem. Ovo se ponavlja nekoliko noći dok kurje oko (žulj) sasvim ne omekša i ne nestane.
Protiv rana, čireva na koži i upaljenih zanoktica
Crveni luk se sitno nasecka ili narenda i pomeša sa biljnim uljem. Od ovog se napravi oblog i obavije mesto na kome je rana, upaljena zanoktica ili čir. Oblog se menja 3-4 puta dnevno.
Zapaljenje jetre
Propasirati 200 grama crvenog luka i zatvoriti u flašu sa 7 decilitara belog vina, 100 grama meda i 2 supene kašike pelinovog lista. Flaša se drži najmanje 20 dana na toplom mestu i mućka više puta u toku dana. Posle toga pije se po šoljica triput dnevno pre jela.
