Drugi nazivi: Pruska, persijska šljiva
Latinski naziv: Prunus persica
Naziv na engleskom jeziku: Peach
Opis biljke:
Breskva (Prunus persica) je veoma raširena voćka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grčke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju, a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, džemova kao i za sušenje.
Gajenje breskvi počeo je pre 4000 godina u Kini. Breskve su bile simbol besmrtnosti i dugog života. Grčka i Persija počele su s uzgojem breskvi 300 godina pre n.e, dok su Rimljani preneli njn uzgoj na celu Evropu. Smatra se da su je Španci preneli u Novi svet, gde je sredinom 18. veka već postala autohtona vrsta.
Breskva je sočan plod drveta Prunus persica. Okruglog je oblika, crvenkasto-žute boje, površine prekrivene dlačicama i svojstvene arome. Gajenjem se postiglo da danas imamo mnogo različitih sorti breskvi koje se uglavnom dele na: kalanke (s lako odvojivom koščicom), durancije (s teško odvojivom koščicom) i nektarine (breskve s površinom bez dlačica). Vreme dozrevanja ovog voća kreće se od proleća do kraja leta.
Breskva sadrži 10 vitamina. Bogata je vitaminom A, vitaminom C, dok nešto manje ima vitamina E i K. Takođe je izvor vitamina grupe B: tiamina, riboflavina, vitamina B6, nijacina, folata i pantotenske kiseline.
Što se tiče minerala, veoma je značajan izvor kalijuma, tako da oko 4-5 breskvi mogu da zadovolje dnevne potrebe tela za ovim mineralom. Breskve sadrže i određenu količinu magnezijuma, fosfora, cinka, bakra, mangana, gvožđa i kalcijuma.
Zbog svog bogatstva vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima, a minimalne kalorijske vrednosti, breskva je sjajna namirnica za redukcione dijete (dijete za mršavljenje). Zahvaljući biljnim vlaknima, pomaže rad creva i eliminaciju.
Kao odličan izvor jednog posebnog antioksidanta, hlorogenske kiseline, kao i luteina, zeaksantina i kriptoksantina, breskve pomažu da se smanje efekti koji dovode do preranog starenja i hroničnih oboljenja. Ovi antioksidanti takođe ublažavaju zapaljenjske procese i imaju preventivno dejstvo protiv razvoja malignih promena na ćelijama.
Naučna istraživanja pokazuju da breskva može povećati plodnost kod muškaraca, umanjiti krvni pritisak, sprečiti kako pojavu tako i dalje napredovanje raka. Zahvaljujući vitaminu B2, korisna je za ocuvanje dobrog vida, mekane i elasticne koze i uopste mladalačkog izgleda. Breskva se naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.
Osim toga breskve pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje.
Breskva sadrzi dosta tečnosti, šećera i drugih hranljivih materija pa je tokom leta pravi melem za okrepljenje organizma i stoga je ne treba propustiti dok traje sezona.
Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju, a plod od početka juna do septembra. U plodu breskve ima šećera, karotina, voćnih kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvoždja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za čišćenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve. Od vitamina, ove voćke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5, a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i većina vitamina grupe B, uključujući folacin (B9) i niacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg u breskvama, upola u nektarinama), vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin, kojeg ima 0,4 mikrograma.
Lekoviti deo biljke:
Plod, cvet i list.
Lekovito delovanje:
Važno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam prema jedan, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žučne kese. Sok od breskve preporučuje se onima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma.
Breskve i njihov sok ne preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremećaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa.
Energetska i nutritivna vrednost breskve na 100 g.
|
Nutrijent |
Merna jedinica |
Količina |
| Energetska vrednost | kcal / kJ | 39 / 163 |
| Ukupno belančevina | g | 0,91 |
| Ukupno ugljenih hidrata | g | 9,54 |
| Ukupno masti | g | 0,25 |
| – od toga: zasićene masne kiseline | g | 0,02 |
| Dijetalna vlakna | g | 1,50 |
| Holesterol | mg | 0,00 |
| Voda | g | 88,87 |
| Aminokiselina triptofan | g | 0,01 |
| Aminokiselina treonin | g | 0,02 |
| Aminokiselina izoleucin | g | 0,02 |
| Aminokiselina leucin | g | 0,03 |
| Aminokiselina lizin | g | 0,30 |
| Aminokiselina metionin | g | 0,10 |
| Aminokiselina cistin | g | 0,01 |
| Aminokiselina fenilalanin | g | 0,02 |
| Aminokiselina tirozin | g | 0,01 |
| Aminokiselina valin | g | 0,02 |
| Aminokiselina arginin | g | 0,02 |
| Aminokiselina histidin | g | 0,01 |
| Monosaharidi | g | 3,54 |
| Disaharidi | g | 4,84 |
| Polisaharidi | g | 0,00 |
| Mononezasićene masne kiseline | g | 0,07 |
| Polinezasićene masne kiseline | g | 0,09 |
| Vitamin A | IU | 326,00 |
| Tiamin | mg | 0,02 |
| Riboflavin | mg | 0,03 |
| Niacin | mg | 0,81 |
| Vitamin B6 | mg | 0,03 |
| Vitamin B12 | mcg | 0,00 |
| Folati | mcg | 4,00 |
| Pantotenska kiselina | mg | 0,15 |
| Vitamin C | mg | 6,60 |
| Vitamin D | IU | 0,00 |
| Vitamin E | IU | 0,73 |
| Vitamin K | mcg | 2,60 |
| Kalcijum (Ca) | mg | 6,00 |
| Bakar (Cu) | mg | 0,07 |
| Gvožđe (Fe) | mg | 0,25 |
| Magnezijum (Mg) | mg | 9,00 |
| Fosfor (P) | mg | 20,00 |
| Kalijum (K) | mg | 190,00 |
| Natrijum (Na) | g | 0,000 |
| Cink (Zn) | mg | 0,17 |
| Mangan (Mn) | mg | 0,06 |
| Selen (Se) | mcg | 0,10 |
