Drugi nazivi: Grohotuša, grčko seme, grčka detelina, kozji rog, prosenica, rošnjača
Latinski naziv: Trigonella foenum graecum
Naziv na engleskom jeziku: Fenugreek
Opis biljke:
Piskavica je jednogodišnja biljka sa stupastim korenom koji raste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranjena. Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale. Žuti ili žućkasto-beli cvetovi pojedinačni su i bez peteljki, a nalaze se u pazušcima listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjackog sastava.
Botanički naziv predstavlja piskavicu kao „grčko seno“. Naziv „jarčev rog“ je zbog karakterističnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemačkim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jaču muškost. Zadah i neprijatan ukus jarčeva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Već u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrčka medicina i Hipokratovi učenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale, jer pospešuje čišćenje od sluzi. Karlo Veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po franackoj državi – dakle – gotovo celim zapadnoevropskim područjem. U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jačanje stoke. Iako su hemijski preparati potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublažava upalne procese i jača organizam nakon dugotrajnog bolovanja.
Staniste:
Piskavica potiče iz Indije. U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i krmna biljka. U prirodi se nalazi u poludivljem stanju. Cveta u junu i julu, a seme se bere u avgustu.
Lekoviti deo biljke:
Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slično lanenom semenu. Seme se može kuvati kao kaša ili samleti u prah. Samleveno u prah je delotvornije.
Lekovito delovanje:
Piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprečava upale, smekšava, upija i pospešuje zarastanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, koje ublažuju bolove gihta (uloga), neuralgije, išijasa i oteklina žlezda. Ti oblozi leče teške čireve na koži, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i čireve na stopalima. Pomešana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lečenju mnogih drugih bolesti.
Kašika sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno – pre jela sa pekmezom, marmeladom ili voćnim sokom – da se neutrališe miris – te služi za jačanje oslabljenog i iznemoglog organizma. Posledica moždanog udara kao i paraliza jezika, brzo će se ublažiti pomoću ovog čaja od piskavice koji se pije dosta topao, 2-3 male kašikice dnevno, ili hladan, ali tada u gutljajima. Priprema se tako da se 1 kafena kašičica biljke kuva 5 minuta u 2 dl vode kojoj se doda 1 kašičica meda.
Protiv bolova u vratu i grudima, čira na želucu i crevima, visoke temperature, sluzi u plućima, proširenja pluća i teške astme: čaj od 1 kašikice semena piskavice, pola velike kašike samlevenog semena komorača i 1 velika kašika meda, sve se prelije sa četvrt kipuće vode (2,5 dl), kuva se 2 minuta, poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta i procedi. Pije se svaki sat po 1 velika kašika. To seme koje je bogato fosforom, kalcijumom, lecitinom, nukleoalbuminima, zamenjuje riblje ulje u liečenju rahitisa, škrofuloze, iznemoglosti, osteomijelitisa i slabe mlečnosti dojilja.
Sveže samleveno seme ukoliko se samo upotrebljava treba uzimati sa pekmezom ili voćnim sokom da se izgubi miris, koji se inace izabcuje iz organizma kroz kožu.
Protiv šecerne bolesti: po 20 grama semena piskavice, dobričice, lista borovnice, gujine trave i mahuna pasulja usitniti i dobro izmešati. Četiri supene kašike smese kuvaju se pola sata u pola litre vode, pije se po čaša čaja pre jela.