Drugi nazivi: Arič, ariševina, gorski mecesan, macesan
Latinski naziv: Larix europaea
Opis biljke:
Ariš je jedino crnogorično drvo koje svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmedjom ispucalom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koja se crveni, mirišljavi ženski cvetovi razvijaju se u male šišarkice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina.
Stanište:
Ariš ponajbolje uspeva u planinama, a često zauzima velike šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju zeleni češeri u proleće i početkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen.
Lekovito delovanje:
Iglice i mladi cešeri ariša koriste se za pripremanje uvarka, za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora ariša koriste se za pripremanje obloga za lečenje upaljenih rana, prignječenosti i čireva.
Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve.
Smola od ariša pripremljena s vinom i medom čisti začepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuči, bubrega i mokraćnog mehura, a kod upale grla koristi se za grgljanje..
