Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju jedan od najradosnijih dana u hrišćanstvu – Blagovesti, dan kada se arhangel Gavrilo ukazao Bogorodici donoseći joj radnosnu vest da će roditi Isusa Hrista.
Presveta Deva Marija je pristala na to tek pošto je proverila Arhangela. Jer ona se tajno zavetovala Bogu da će uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen tobožnji muž Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i đavo može javiti u obliku svetlog Angela. Zato nije bila lakoverna, kao naša pramati Eva.
Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost đavola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu službu Bogu i smireno uskliknula „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči!“
Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i nepokretan je.
Blagovesti se praznuju 25. marta po starom (7. aprila po novom) kalendaru.
Ovaj praznik obiluje mnogim običajima i narodnim verovanjima, a posebno poštovanje ukazuju mu žene, naročito one koje nemaju dece.
Običaji i narodna verovanja na Blagovesti
Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima. Običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano da bi se u samo svitanje začula pesma devojaka. Na taj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje.
Na taj dan okupljalo se i staro i mlado oko velike seoske vatre koja se zalagala obično na brdu i to grančicama koje su uoči Blagovesti sakupljale mlade devojke. U vezi sa paljenjem ove vatre postoji lep običaj. Reč je o bukari, običaju kada mladi momci preskaču tu vatru. Verovalo se da ukoliko uspeju, zmija ih neće ujesti. Štaviše, narod veruje da se na ovaj dan iz zimskog sna bude zmije koje izlaze iz svojih skrovišta. Reč zmija nije se izgovarala na dan Blagovesti baš zbog toga.
Uoči Blagovesti:
- Deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
- Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.
- Ne valja na taj dan praviti nove opanke.
- Dobro je umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene koje žele porod, one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici. Od Blagovesti počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce.
- Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu. Predanje kaže da ni ptice na Blagovesti ne prave svoja gnezda.
- Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago.
- Na Blagovesti pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.
