Drugi nazivi: Anason, divlja mirodjija, komorač, kopar, koromač, mirodija krupna, morac, morača, pitomi morač, razijan, slatki aniš, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač
Latinski naziv: Foeniculum vulgare
Naziv na engleskom jeziku: Fennel
Opis biljke:
Morač je vrlo važna lekovita, aromatična, začinska, medonosna, hranljiva i industrijska biljka. Morač je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Morač ima mesnat koren.
Stabljika je valjkasta, razgranata, visoka 1-2 m. Listovi su igličasto-končasto deljeni kao u mirodjije. Uopšte, morač liči na mirodjiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti. Cela biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se medju prstima rastrlja.
Ukusa je slatkog i vrlo aromatičnog. Zato morač mestimično kod nas nazivaju slatka mirodjija. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu i njih treba odbaciti.
Stanište:
Malo je toplih zemalja koje ne gaje morač. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40×40 cm. Morač traži duboku, dobru zemlju i mnogo toplote. Treba birati sunčan položaj zaštićen od hladnih vetrova. Gaji se kao trogodišnji usev.
Lekoviti deo biljke:
Bere se zreo plod, koji je zreo kad se na njemu pojave sive pruge.
Lekovito delovanje:
Upotreba morača i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je česta i raznovrsna. Daje se sam plod morača ili u mešavini s drugim lekovitim biljem sličnog dejstva, pre svega za lečenje organa za varenje i disanje, za jačanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom morač, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morač. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više morača.
Morač ima i važnu profilaktičnu moć. Upotreba morača kod nas je neophodna, jer mi još uvek jedemo mnogo pasulja, kupusa i drugu kabastu hranu s mnogo celuloze koja se teško vari i zato izaziva ne male tegobe u organima za varenje. Najviše morača troše destilerije etarskog ulja, jer iz godine u godinu raste potrošnja ovog ulja za proizvodnju likera, bombona i drugih poslastica i sredstava za uživanje.
Mastika ili rakija anasonlija (u Grčkoj »Ouzo«) pravi se od slatkog morača koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus.
