Drugi nazivi: Šumska maljava verenica, trava veronika, evropski čaj, ljudska vernost, propinjača, ranilist, stravna trava, trava od ušljame
Latinski naziv: Veronica officinalis
Naziv na engleskom jeziku: Common Speedwell, Gypsy weed, Speedwell Veronica
Opis biljke:
Čestoslavica ili trava veronika je dugogodišnja zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeći (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (redje beli sa ružičastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Rizom puzi u zemlji i iz njega koso, delimično poleglo izbija stablo.
Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili čestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta“. Njene lekovite moći su se tako brzo proslavile, da su ušle i u poslovicu. Kad bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali neku značajnu ličnost, rekao bi za nju da ima „toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika“. Njen cvet, koji se koristi kao lek, ima latice koje opadaju i na najmanji dodir. Nemci su duhovito nazvali ovaj cvet „muška vernost“ (Mannentreu).
Čestoslavica je izvanredno sredstvo za čišćenje krvi, a samim tim leči i kožne bolesti. Pomešana sa svežim koprivinim vršcima, u stanju je da izleči čak i hronični ekcem. Delotvorna je kod staračkog svraba, tu joj skoro nema premca.
Stanište:
Raste po vlažnim mestima i šumama do 1.000 m nadmorske visine. Ukusa je gorkog i pomalo oporog.
Lekoviti deo biljke:
Upotrebljava se biljka u cvetu (Veronicae herba). Sadrži tanina, nepoznat alkaloid, nekoliko heterozida, saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog ulja i šećera.
Lekovito delovanje:
Čestolavica je narodni lek za lečenje raznih bolesti.
Za lakše iskašljavanje sluzi (katar): po 30 g razgona, podbela i morača i 10 g korena ljubičice se pomeša. Tri supene kašike smeše popari se sa pola litra ključale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, zasladi medom i pije toplo svaka 2 sata po 1 kašika.
Za umirivanje napada kašlja (protiv nadraženja, zacenjivanja): po 20 g razgona, cveta sleza i podbela, nane i miloduha se pomeša, pa se po stupi kao pod 1.
Protiv zatvora: po 30 g lišća belog jasena i suvih šljiva i po 20 g razgona i sladića se pomeša. Dve supene kašike smeše kuva se 15 minuta u 400 g vode, ostavi 2 sata do pola popije izjutra, a pola uveče. Potpomaže i olakšava varenje i rad creva, a sprečava i proliv.
Za umne radnike prava je blagodat ako pred spavanje popiju šolju čaja od ovog cveta. On jača memoriju i pomaže protiv vrtoglavice, deluje umirujuće. Otklanja i pojave „blokade memorije“. Kad se pomeša sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i odlično je sredstvo protiv depresije. Njeno polje delovanja se prostire i na reumatske bolesti, gde je vrlo efikasna, leči i pesak u bešici, kao i žuticu.
Svež sok takode leči ekceme, a tinktura deluje protiv kostobolje. Zbog svih navedenih osobina, svako bi trebalo da napravi čajnu kuru jednom godišnje. Ona deluje kao preventiva protiv zakrčenja krvnih sudova i daje telu elastičnost.
Čaj od veronike: 1 kaščicu trave preliti sa 1/4 l ključale vode i pustiti da odstoji kraće vreme.
Svež sok: oprati sveže cvetove i još mokre odmah iscediti. Čuva se u boci u frižideru. Pije se protiv ekcema jedna kašičica 2-3 puta dnevno.
Tinktura od veronike: dve pune kašike veronike u cvetu, usitnjene, staviti u 1 litar rakije i držati na suncu 2 nedelje.
