Jabuka

Jabuka

Advertisement

Jabuka je oduvek važila za lekovito voće. Pojedine vrste jabuke sadrže jod i to desetak puta više nego banane ili kajsije, što uz sadržaj C vitamina može biti od posebnog značaja u sprečavanju nastanka bolesti štitne žlezde. Sveža jabuka, uzeta na prazan stomak, omogućava organizmu da brzo, u roku od dvadesetak minuta, upije iz nje hranljive i lekovite sastojke.

Redovno je sastavni deo raznih dijeta za mršavljenje. Zahvaljujući sadržaju netopljivih vlakana – pektina, koja bubre u kontaktu sa vodom i tako rastežu creva, stvara osećaj sitosti. Prosti šećer fruktoza zadovoljava želju za slatkim, a pri tom ne dovodi do većeg porasta šećera – glukoze – u krvi, niti značajnije stvaranje hormona insulina, koji bi šećer pretvarao u masno tkivo. Novija istraživanja pokazuju da taninska kiselina jabuke onemogućava taloženje masti u jetri.

Jabuka olakšava varenje, a zahvaljujući pomenutim dijetnim vlaknima utiče na regulaciju stolice. Trebalo bi je jesti sa korom, ne toliko zbog sadržaja vitamina C, jer je on ravnomerno raspoređen u celom plodu. Kora sadrži veće količine aktivnih materija, takozvanih bioflavonoida.

Recept za domaći bistri sok od jabuke

Najviše ima antocijana, koji deluju protiv zapaljenja, štite jetru i srce i mogu otežati nastanak karcinoma. Pojačavaju delovanje C vitamina i snaže naš odbrambeni, imunološki sistem. Kisele jabuke se savetuju i dijabetičarima, jer mogu uticati na sniženje ivoa šećera u krvi. U sezoni gripa jabuka je posebno korisna, jer može usporiti razvoj virusa tipa A, zahvaljujući sadržaju fitoncida koji imaju antimikrobno dejstvo. Zbog bogatstva vlakana, C vitamina i kalijuma, korisna je u slučaju oboljenja srca i krvnih sudova.

Finski naučnici tvrde da je u sprečavanju šloga dovoljno pojesti jednu jabuku na dan. Ona će, uz to, za šest puta smanjiti mogućnost nastanka povišenog očnog pritiska – glaukoma.

Jabuka je značajna u sprečavanju zubnog karijesa, jer uništava do 90% bakterija u ustima, dok pranjem zuba uništavamo svega 60% istih.

Jabuka je korisna za:

  • Za dijete – osećaj sitosti (pektin)
  • Za zadovoljenje želje za slatkim u dijetama i šećernoj bolesti (fruktoza)
  • Za bolje varenje i regulaciju stolice (pektin)
  • Za bolji imunitet (C vitamin)
  • Za zaštitu jetre i srca (antocijan)
  • Protiv taloženja masti u jetri (taninska kiselina)
  • Protiv bolesti štitne žlezde (jod + C vitamin)
  • Protiv zapaljenjskih procesa (antocijan)
  • Protiv karcinoma (antocijan)
  • Protiv virusa gripa tipa A (fitoncidi)
  • Protiv kardiovaskularnih bolesti (vlakna + C vitamin + kalijum)
  • Protiv karijesa (antibaktericidno delovanje

Jabuka se ne savetuje kod:

  • Preterana konzumacija slađih jabuka (zubna gleđ)
  • Konzumiranje veće količine koštica jabuke (sadrže cijanid)

Prim. dr Dušan Živić, “Tajna hrane”

Nutritivni sastav 100 g jabuke:  neoljuštena oljuštena
voda (g) 83.8 87.5
masti (g) 0.36 0.32
proteini (g) 0.22 0.32
ugljenihidrati (g) 15.3 15.4
hranljiva vlakna (g) 2.0 2.3
vitamin A (IU) 53.6 45.4
vitamin C (mg) 6.0 4.1
vitamin B1 (mg) 0.014 0.014
vitamin B2 (mg) 0.015 0.008
vitamin B6 (mg) 0.05 0.05
niacin (mg) 0.07 0.07
folna kiselina (mcg) 2.9 0.81
kalcijum (mg) 7.2 4.1
natrijum (mg) 0.72 0.00
kalijum (mg) 115.1 115.0
gvožđe (mg) 0.181 0.073
magnezijum (mg) 4.3 3.2
fosfor (mg) 7.2 7.2
mangan (mg) 0.045 0.023
kcal (kJ) 58.6 (246) 58.3 (244)
Osnovni podaci:
Jabuka
Naziv članka:
Jabuka
Opis:
Jabuka je oduvek važila za lekovito voće
Autor:

Pin It on Pinterest

Shares