Jabuka je oduvek važila za lekovito voće. Pojedine vrste jabuke sadrže jod i to desetak puta više nego banane ili kajsije, što uz sadržaj C vitamina može biti od posebnog značaja u sprečavanju nastanka bolesti štitne žlezde. Sveža jabuka, uzeta na prazan stomak, omogućava organizmu da brzo, u roku od dvadesetak minuta, upije iz nje hranljive i lekovite sastojke.
Redovno je sastavni deo raznih dijeta za mršavljenje. Zahvaljujući sadržaju netopljivih vlakana – pektina, koja bubre u kontaktu sa vodom i tako rastežu creva, stvara osećaj sitosti. Prosti šećer fruktoza zadovoljava želju za slatkim, a pri tom ne dovodi do većeg porasta šećera – glukoze – u krvi, niti značajnije stvaranje hormona insulina, koji bi šećer pretvarao u masno tkivo. Novija istraživanja pokazuju da taninska kiselina jabuke onemogućava taloženje masti u jetri.
Jabuka olakšava varenje, a zahvaljujući pomenutim dijetnim vlaknima utiče na regulaciju stolice. Trebalo bi je jesti sa korom, ne toliko zbog sadržaja vitamina C, jer je on ravnomerno raspoređen u celom plodu. Kora sadrži veće količine aktivnih materija, takozvanih bioflavonoida.
Recept za domaći bistri sok od jabuke
Najviše ima antocijana, koji deluju protiv zapaljenja, štite jetru i srce i mogu otežati nastanak karcinoma. Pojačavaju delovanje C vitamina i snaže naš odbrambeni, imunološki sistem. Kisele jabuke se savetuju i dijabetičarima, jer mogu uticati na sniženje ivoa šećera u krvi. U sezoni gripa jabuka je posebno korisna, jer može usporiti razvoj virusa tipa A, zahvaljujući sadržaju fitoncida koji imaju antimikrobno dejstvo. Zbog bogatstva vlakana, C vitamina i kalijuma, korisna je u slučaju oboljenja srca i krvnih sudova.
Finski naučnici tvrde da je u sprečavanju šloga dovoljno pojesti jednu jabuku na dan. Ona će, uz to, za šest puta smanjiti mogućnost nastanka povišenog očnog pritiska – glaukoma.
Jabuka je značajna u sprečavanju zubnog karijesa, jer uništava do 90% bakterija u ustima, dok pranjem zuba uništavamo svega 60% istih.
Jabuka je korisna za:
- Za dijete – osećaj sitosti (pektin)
- Za zadovoljenje želje za slatkim u dijetama i šećernoj bolesti (fruktoza)
- Za bolje varenje i regulaciju stolice (pektin)
- Za bolji imunitet (C vitamin)
- Za zaštitu jetre i srca (antocijan)
- Protiv taloženja masti u jetri (taninska kiselina)
- Protiv bolesti štitne žlezde (jod + C vitamin)
- Protiv zapaljenjskih procesa (antocijan)
- Protiv karcinoma (antocijan)
- Protiv virusa gripa tipa A (fitoncidi)
- Protiv kardiovaskularnih bolesti (vlakna + C vitamin + kalijum)
- Protiv karijesa (antibaktericidno delovanje
Jabuka se ne savetuje kod:
- Preterana konzumacija slađih jabuka (zubna gleđ)
- Konzumiranje veće količine koštica jabuke (sadrže cijanid)
Prim. dr Dušan Živić, „Tajna hrane“
| Nutritivni sastav 100 g jabuke: | neoljuštena | oljuštena |
| voda (g) | 83.8 | 87.5 |
| masti (g) | 0.36 | 0.32 |
| proteini (g) | 0.22 | 0.32 |
| ugljenihidrati (g) | 15.3 | 15.4 |
| hranljiva vlakna (g) | 2.0 | 2.3 |
| vitamin A (IU) | 53.6 | 45.4 |
| vitamin C (mg) | 6.0 | 4.1 |
| vitamin B1 (mg) | 0.014 | 0.014 |
| vitamin B2 (mg) | 0.015 | 0.008 |
| vitamin B6 (mg) | 0.05 | 0.05 |
| niacin (mg) | 0.07 | 0.07 |
| folna kiselina (mcg) | 2.9 | 0.81 |
| kalcijum (mg) | 7.2 | 4.1 |
| natrijum (mg) | 0.72 | 0.00 |
| kalijum (mg) | 115.1 | 115.0 |
| gvožđe (mg) | 0.181 | 0.073 |
| magnezijum (mg) | 4.3 | 3.2 |
| fosfor (mg) | 7.2 | 7.2 |
| mangan (mg) | 0.045 | 0.023 |
| kcal (kJ) | 58.6 (246) | 58.3 (244) |
