Drugi nazivi: Kaulin, cimit
Latinski naziv: Cinnamomum Zeylanicum
Naziv na engleskom jeziku: Cinnamon
Opis biljke:
Cimet uspeva u tropskoj Aziji (Cejlon, Shri Lanka), te u Indiji i Indoneziji. Kod nas se može naći samo štapić ili u obliku praška. Spominje se 2800 godina p.n.e. U prošlosti je cimet bio skup kao zlato.
Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao začinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potiče iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapićima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta eteričnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut i sladak, dok je hemijski sastav kao kod cejlonskog cimeta.
Cimet se dva do tri puta godišnje seče sa svakog stabla, zatim se preko noći umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci, a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žućkasto-smedju boju. Cejlonski cimet je znatno deblje kore i samo se jedanput uvija u štapić. U prodavnice stiže uglavnom u komadicima od 3-10 cm.
Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao začini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirišljave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao začin (slicno lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako peče, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja preliju šećerom dobiva se tzv. „cimetov konfekt“ ili „sanalet“, koji se koristi za jačanje želuca.
Spoljašnji deo kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrašnji, svetloružicasto-smedji deo. Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora. Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv proliva. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa.
Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jača srce i želudac, oživljuje nerve i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želucu, kod grčevitog povraćanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimulise mokrenje i deluje protiv gihta.
VINO OD CIMETA
30 grama usitnjene cimetove kore, ½ litre slatkog crnog vina; namakati 6 dana. Pije se po mala čašica 3 puta dnevno pre jela. Još je efikasnije cimetovo vino pripremljeno na sledeći način: 100 grama crnog vina, 8 grama cimetove tinkture, 6 grama tinkture matičnjaka i 30 grama šećernog sirupa. Svakih 1-2 sata uzima se po 1 velika kašika.
TINKTURA OD CIMETA:
100 g usitnjene kore cimeta namočiti u ½ litre 80% alkohola, u trajanju od 15 dana, procediti i uzima se dnevno po 20-30 kapi 3 puta dnevno pre jela.
KUVANO BELO VINO S CIMETOM
U 1 litru belog vina staviti koru od cimeta, 10 klinčića i 100 grama šećera, zagrejati do vrenja, poslužiti vruće
Sastav cimeta
Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojke: biljna vlakna, vosak, gvožđe, kalcijum, mangan, metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp), minerali, tanini.
Korišćenje cimeta
Velika prednost cimeta je u tome što je jeftin i dostupan, može se kupiti u gotovo svakoj prodavnici prehrambene robe. U ishrani i kao začin koriste se cimetovi štapići, a lekovito je i cimetovo vino (vino začinjeno cimetom). I mešavina meda i cimeta ima veoma lekovite osobine. Cimet je antiseptik, tako da se čajem od cimeta mogu ispirati posekotine i ogrebotine.
Zbog svog antibakterijskog i antigljivičnog dejstva, koristi se i za zaštitu hrane od kvarenja. Ispitivanjem se došlo do toga da se u nekim slučajevima može koristiti i umesto konzervansa za konzerviranje mesa. Pored ishrane, cimet se koristi i u kozmetici. Žvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.
Dejstvo cimeta
Do sada je na osnovu ispitivanja naučnika ustanovljen veliki broj lekovitih osobina cimeta protiv sledećih bolesti i tegoba: alergijski rinitis, artritis, bolesti zuba i usne duplje, bolovi u želucu, vaginalne infekcije, virusne infekcije, gastritis, giht, glavobolja, gljivične i bakterijske infekcije, gojaznost, grčevi, gubitak apetita, gubitak kose, gubitak polnog nagona, dermatitis, dijabetes, impotencija, infekcije bešike, iscrpljenost i umor, kandida, karcinom debelog creva, kiselina u želucu, kožne bolesti tela glave i problemi sa kosom, loša cirkulacija, loše pamćenje, malaksalost, malokrvnost, menstrualne tegobe i krvarenje, mučnina, nadražena creva i nadimanje, neke vrste raka, nervna napetost, otvorene rane, posekotine i ogrebotine, PMS, povišen nivo holesterola i triglicerida, povraćanje, postporođajni problemi, problemi sa varenjem i zatvor, problemi sa varenjem i proliv, problemi sa nervima, problemi sa žučnom kesom, problemi sa jetrom, problemi sa mokrenjem i mokraćnim kanalima, sve vrste bolova stres, tegobe u menopauzi, ujedi i ubodi insekata.
Cimet ubrzava disanje i rad srca, a time utiče na povećanje temperature tela i samim tim ubrzava sagorevanje masti.
Način primene cimeta
Cimetovo ulje koristi se za mazanje pojedinih delova tela ili u aromaterapiji, dok se cimetovi štapići (kora) ili prah koriste kao začin ili lekoviti dodatak jelima. Interesantno je da cimet poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, razvijajući pozitivnu energiju.
Kod dijabetesa cimet pomaže boljem iskorišćenju insulina. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da poboljšava tzv. glukozni metabolizam oko dvadeset puta.
Na osnovu navedenog može se zaključiti da cimet treba koristiti u ishrani ne samo kao začin već i kao lek.
Naravno, pošto se radi o začinu, ne treba preterivati, veće dnevne doze cimeta nisu preporučljive. Ulje na bazi cimeta ne preporučuje se trudnicama.