Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik posvećen svetiteljima Kozmi i Damjanu, koji je poznat kao Sveti Vrači.
Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi, odnosno lekari, besrebrenici i čudotvorci. Njih dvojica su bili braća, rođeni su u Aziji, a odgajani su u hrišćanskom duhu. Veruje su da su od Boga dobili dar da leče ljude, a kako su ga dobili besplatno, oni nisu ni naplaćivali ljudima za lečenje, zbog čega se i kaže da su bili besrebrenici.
Jedino što su tražili za uzvrat od svojih pacijenata je bilo da veruju u Isusa Hrista ili da bar ne izgovaraju njegovo ime uludo, čak i ako ne žele da prime hrišćansku veru.
Zbog toga se oni smatraju zaštitnicima lekarske profesije i mnogobrojne zdravstvene ustanove će ih danas proslaviti. Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom.
Svetitelji se na ikonama i freskama predstavljaju u srednjovekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove.
Zapisano je, takođe, da je „Kozma ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata„.
Današnji dan je po narodnom verovanju dobar za molitvu za ozdravljenje. Veruje se i da ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Jedna od najpoznatijih freski s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.
Sveti vrači obeležavaju se sa uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave.
Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Sveti Kozma i Damjan, odnosno Sveti Vrači, nisu upisani crvenim slovom i nije obavezan post.
