Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, jedan od najznačajnijih dana u toku Velike ili Stradalne sedmice, kada je ustanovljena sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Isus je tada ustanovio Svetu Tajnu Pričešća govoreći: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje.“ i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova“ (Mt. 26, 26-28). Ove se reči mogu čuti u toku Svete Liturgije.
Gospod Isus Hristos je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako, sopstvenim primerom, kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim“ (Jn. 15, 12), i otvoreno govorio o predstojećem stradanju.
Hristos je pred svima u toku Tajne večere rekao: „Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me“ (Mt. 26, 21). A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: „Da nisam ja učitelju?“ Reče mu (Isus): „Ti kaza“ (Mt. 26, 25). Reče mu Petar: „Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom“ (Mt. 26, 35).
Isus Hristos zatim odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja Mu predstoje moli Ocu. Juda je u vrt došao sa slugama prvosveštenika i fariseja, da Ga izda. Isusa im je pokazao celivajući Ga jer im beše rekao: „Koga poljubim, taj je“ (Lk. 22, 47), a Hristos ga je upitao „Judo, zar cjelivom izdaješ Sina Čovječijega?“ (Lk. 22, 48).
Te noći pošto su Hrista odveli, učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta Ga se do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, te se iz dubine duše pokajao i plakao, moleći oproštaj.
Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja – Veliki petak.
Zato se na liturgijama vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja vernika. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač.
Tog dana u hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a ovaj praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana, a veruje se da će danas čak i najvećim grešnicima, ukoliko se pričeste, gresi biti oprošteni.
Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Bogosluženja
Veliki Četvrtak je dan posvećen spomenu ustanovljenja Tajne večere odnosno Svete Evharistije (lomljenje hlebova), odnosno na „umovenije“ (pranje) nogu, na oproštajnu besedu Isusa Hrista s učenicima — u Sionskoj gornici i na putu za Getsimanski vrt, na prvosvešteničke molitve Gospodove pred stradanja, i na predaju Bogočoveka na stradanje. Na Veliki četvrtak služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio Svetu Tajnu Pričešća. Na taj dan uveče, čita se dvanaest odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.
Običaji na Veliki četvrtak
U manastir Tronoša kod Loznice, seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan velike sveće, tzv. ratarske sveće, teške više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donesu sledeće.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.
Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.
Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. To se ove godine čini u Moskvi. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje.
Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak.
Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.
