Vaskrs

Vaskrs ili Uskrs

Advertisement

Vaskrs ili Uskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.

Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. „pokretni“ praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.

Uskrs se slavi prve nedelje posle punog meseca posle prolećne ravnodnevnice. Takođe, pravoslavni Uskrs ne može se praznovati istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik). Kod pravoslavnih hrišćana, koji koriste stari (Julijanski) kalendar (Srpska, Ruska, Jerusalimska crkva,…), kao i kod pravoslavnih hrišćana koji koriste Milankovićev (reformisani Julijanski) kalendar (Grčka, Bugarska, Rumunska, Carigradska, Kiparska i Aleksandrijska crkva), Uskrs je uvek između 4. aprila i 8. maja.

Kod ostalih hrišćana, koji koriste novi (Gregorijanski) kalendar, Uskrs je uvek između 22. marta i 25. aprila.

Šta raditi na dan Vaskrsa?

Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: “Hristos Vaskrse!” i “Vaistinu Vaskrse!” Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita “Oče naš” i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima

Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”.

Jaje je simbol života, a crvena boja simbol vaskrsenja i radosti. Zato se, posebno deci, za Vaskrs poklanja jaje crvene boje da bi imala dug i lep život pun radosti.

Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom ili pićem.

Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.

Neki od Uskršnjih običaja su:

  • Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu;
  • Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje;
  • Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine;
  • Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom;
  • Na Uskrs, rano ujutru ljudi su odlazili u crkve na jutrenje; U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio provođenje ovog običaja, koji je dovodio i do smrtnih stradanja ljudi. Posle ručka ljudi su se okupljali kod Crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo);
  • U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima. Vatre za Uskrs su obavezno paljene kod katolika;
  • Ako Uskrs padne pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso;
  • Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima;
  • Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove.

Da li se pravilno kaže Uskrs ili Vaskrs i kako treba čestitati najveći hrišćanski praznik?

Ako ste u dilemi kako treba pravilno jedni drugima da čestitamo, treba da znate da je to zbog raznih uticaja kulturnih i vremenskih tradicija, u kojima smo se nalazili. Tako danas imamo Uskrs – srpsko narodno, Vaskrs – staro srpsko književno i crkveno i Voskresenije današnje srpsko crkveno. Vuk Karadžić, u svom “Rječniku”, za glavni naziv ovog praznika je uzeo Vaskrsenije, ali pominje i druge nazive – Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan. U njegovoj zbirci poslovica, u jednoj se sreće prvi navedeni naziv, a u dve – Uskrs.

Izvorni oblici reči kao što su Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse potiču iz starog srpkog crkvenog i književnog jezika. Ove reči u prevodu označavaju uskrsnuće, odnosno ustajanje iz mrtvih i ponovno oživljavanje.

Takozvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika, nastala je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost, tokom X veka. Od tada pa do prvih decenija XV veka, Srbi su pomenute reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog “V”, a od XV veka pa nadalje izgovaraju ih sa “A”. Dakle to je reč Vaskrs.

Negde od sredine XVIII veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvaničan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa “O” u prvom slogu, Voskresenije, Voskresnuti, Voskrese.

Reč Uskrs pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme početno “U” dobijeno od starog početnog “V”.

Prema današnjem opšteprihvaćenom rečniku matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: “Hristos vaskrse”! Pored toga ispravno je i “Hristos voskrese”. Svakako, potpuno je ispravno i u duhu našeg srpskog jezika i pravoslavlja čestitati i Usrks, kao i Vaskrs.

MOLITVENO PRAVILO O VASKRSU

Od Vaskrsa do Tomine nedelje, jutarnje i večernje molitve se zamjenjuju se ovim pravilom:

Molitvama Svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin.

Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt unšiti,
i svima u grobovima život darova. (triput)

Videvši Vaskrsenje Hristovo, poklonimo se svetome Gospodu Isusu, jedinome bezgrešnome. Krstu Tvome klanjamo se Hriste i sveto Vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimo; jer si Ti Bog naš, osim Tebe drugoga ne znamo, ime Tvoje imenujemo. Hodite svi verni, poklonimo se svetom Vaskrsenju Hristovom. Jer, gle, kroz Krst dođe radost celome svetu. Uvek blagosiljajući Gospoda, pevajmo Vaskrsenje Njegovo; jer radi nas pretrpevši Krst, smrću smrt razruši. (triput)

Ipakoj, glas 4:
Pretekavši jutro Mironosice s Marijom, i našavši kamen odvaljen od groba, slušahu od Anđela: Što s mrtvima kao čoveka tražite, Onoga koji je u večnoj svetlosti? Vidite pogrebne povoje, trčite i svetu propovedajte: da je vaskrsao Gospod, umrtvivši smrt, jer je On Sin Boga, koji spasava rod čovečanski.

Kondak, glas 8:
Ako si i u grob sišao, Besmrtni, no adovu si silu razorio, i vaskrsao si kao Pobeditelj, Hriste Bože. Ženama Mironosicama rekavši: Radujte se! i Tvojim Apostolima mir darujući, palima dajući vaskrsenje.

U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u Raju s razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjujući, Neograničeni.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu: Grob Tvoj – izvor vaskrsenja našega, Hriste, pokaza se kao živonosan, kao lepši od Raja, vaistinu svetliji od svake carske odaje.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Višnjega si osvećeno Božansko naselje, raduj se, Bogorodice, jer se Tobom dade radost onima koji kliču: Blagoslovena si Ti među ženama, Svebesprekorna Vladičice.

Gospode pomiluj. (40 puta)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Časniju od Heruvimâ i slavniju neuporedivo od Serafimâ, Tebe što Boga Logosa neporočno rodi, vaistinu Bogorodicu mi te veličamo.

Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt unšiti,
i svima u grobovima život darova. (triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj. (triput)

Molitvama Svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin.

Osnovni podaci:
Vaskrs
Naziv članka:
Vaskrs
Opis:
Vaskrs ili Uskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. „pokretni“ praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.
Autor:

Pin It on Pinterest

Shares