Kajsija vodi poreklo iz severne Kine, gde se uzgaja preko 4 000 godina. Iz Kine ih je na Sredozemlje doneo Aleksandar Veliki. O kajsiji kruže mnoga narodna verovanja. U staroj Grčkoj su za kajsiju mislili da je „zlatno jaje sunca“, dok su u srednjem veku verovali da kajsija uzrokuje groznicu.
Kajsija je žuto-narandžasto voće, baršunaste kožice i mekog, slatkog, aromatičnog mesa, koje sadrži malo soka. Plodovi kajsije imaju košticu u kojoj se nalazi jezgro slično bademu, koje je slatkog ili gorkog ukusa. Ta jezgra se u kuhinji mogu upotrebljavati umesto badema, kao i za proizvodnju rakije i ulja.
Kajsije sazrevaju u rano leto, pre drugog letnjeg voća, i zato su u mnogim krajevima veoma dragocene.
Ukusni narandžasti plod, koga zovu i „kraljevsko voće“, u 100 g svežeg ploda ima 48 kcal (201 kJ) energije, 1,4% proteina, 0,4% ulja, 11,12% ugljenih hidrata, a od toga 18% dijetalnih vlakana i 80% šećera.
Dobar je izvor vitamina C, s 12,5% preporučenog dnevnog unosa, a sadrži i jako puno karotina (oko 1500 mg), od čega i potiče njena boja, zatim vitamina B grupe, folne kiseline i vitamina E. Od minerala ima značajniji udeo kalijuma – 259 mg na 100 g, dok ostalih minerala (kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra) ima u tragovima. Sadrži i veću količinu luteina i zeaksantina (89 mg), koji je važan kod prevencije nekih oboljenja (makularne degeneracije).
Sušena kajsija je bogatija energijom (241 kcal) i ugljenim hidratima (62,64%, od toga 53,44% šećera), ima tri puta više proteina (3,4 %), a tek neznatno više ulja (0,5%). Izrazito je narandžaste boje zbog velike količine beta karotena (u 100 g sadrži ga 2,2 mg, što je dvostruko više nego kod svežeg ploda).
Neka istraživanja upućuju na to da kajsija poboljšava rad mozga i da je važna za intelektualni rad. Delovanje folne kiseline, kao i bogatstvo kobalta i bakra u kajsiji čine je idealnim voćem za malokrvne ljude.
Kajsije pomažu kod suvoće grla i ždrela, umora, poteškoća u koncentraciji te pospešuju izgradnju ćelija. Vlakna iz kajsije omogućuju regulaciju rada creva i regulišu krvni pritisak. Lutein i zeaksantin, kojih ima u kajsiji, štite osetljivu strukturu mrežnjače od fotooksidacije. Inače se nedostatak luteina dovodi u vezu s kataraktom.
Proučavanjem prehrambenih navika nekih primitivnih civilizacija otkriveno je da one uopšte ne obolevaju od karcinoma, što se pripisuje amigdalinu (vitamin B17), kojeg ima u semenkama kajsije. Dnevno se preporučuje 7-10 semenki. Međutim, mišljenja su podeljena. Neki preporučuju semenke kajsije radi amigdalina, dok drugi tvrde da su jezgra otrovna jer spomenuti amigdalin sadrži cijanid.
Ulje kajsije se takođe od davnina koristi protiv raka i čireva, a upotrebljava se i u kozmetičkoj industriji zbog mekšanja kože. Esencijalno ulje, dobijeno destilacijom, koristi se kao aroma u poslastičarskim i kulinarskim proizvodima.
Mnogi ljudi osetljivog želuca ili oboleli od jetre i gušterače ne podnose svežu kajsiju, ali će lakše pojesti osušenu ili pripremljenu kao kompot. Ne preporučuje se jesti nezrele plodove jer celuloza iz kožice može izazvati poremećaj u procesu probave. Kod sklonosti prolivu, ovo voće ga može pojačati, a kod neumerenog konzumiranja može uzrokovati i slabost.
Trudnice ne bi smele jesti preterane količine kajsija zbog visokog sadržaja bakra.
U Srbiji se kajsija najviše koristi za proizvodnju sokova, džemova i kompota. U svetu se dosta prerađuje kao sušena. Od kajsija se pravi i aromatična, ukusna i pitka rakija. U prehrambenoj industriji seme kajsija se koristi kao zamena za badem. Od njega se pravi liker amaro. Mada se jezgra od koštice kajsije preporučuju, kao i kod badema (za izbacivanje glista), treba biti oprezan i uzimati male količine zbog prisustva cijanovodonične kiseline. U kozmetičkoj industriji seme kajsije se koristi za preparate namenjene suvoj i osetljivoj zreloj koži. Kajsija se u Srbiji proizvodi vekovima unazad, a proizvodnja poslednjih godina iznosi preko 2 miliona stabala. Zahvaljujući svojoj specifičnoj aromi i ukusu koji je očuvan i posle različitih vidova prerade, kajsija ima izuzetno široku primenu u prehrambenoj industriji, a proizvodi od kajsije predstavljaju prave delikatese. Najzastupljenije sorte su Roksana, Kečkemetska ruža i Mađarska najbolja.
Energetska i nutritivna vrijednost na 100 g.
|
Nutrijent |
Merna jedinica |
Količina |
| Energetska vrednost | kcal / kJ | 48 / 201 |
| Ukupno belančevina | g | 1,40 |
| Ukupno ugljenih hidrata | g | 11,12 |
| Ukupno masti | g | 0,39 |
| – od toga: zasićene masne kiseline | g | 0,03 |
| Dijetalna vlakna | g | 2,00 |
| Holesterol | mg | 0,00 |
| Voda | g | 86,35 |
| Aminokiselina triptofan | g | 0,02 |
| Aminokiselina treonin | g | 0,05 |
| Aminokiselina izoleucin | g | 0,04 |
| Aminokiselina leucin | g | 0,08 |
| Aminokiselina lizin | g | 0,10 |
| Aminokiselina metionin | g | 0,01 |
| Aminokiselina cistin | g | 0,00 |
| Aminokiselina fenilalanin | g | 0,05 |
| Aminokiselina tirozin | g | 0,03 |
| Aminokiselina valin | g | 0,05 |
| Aminokiselina arginin | g | 0,05 |
| Aminokiselina histidin | g | 0,03 |
| Monosaharidi | g | 3,31 |
| Disaharidi | g | 5,93 |
| Polisaharidi | g | 0,00 |
| Mononezasićene masne kiseline | g | 0,17 |
| Polinezasićene masne kiseline | g | 0,08 |
| Vitamin A | IU | 1.926,00 |
| Tiamin | mg | 0,03 |
| Riboflavin | mg | 0,04 |
| Niacin | mg | 0,60 |
| Vitamin B6 | mg | 0,05 |
| Vitamin B12 | mcg | 0,00 |
| Folati | mcg | 9,00 |
| Pantotenska kiselina | mg | 0,24 |
| Vitamin C | mg | 10,00 |
| Vitamin D | IU | 0,00 |
| Vitamin E | IU | 0,89 |
| Vitamin K | mcg | 3,30 |
| Kalcijum (Ca) | mg | 13,00 |
| Bakar (Cu) | mg | 0,08 |
| Gvožđe (Fe) | mg | 0,39 |
| Magnezijum (Mg) | mg | 10,00 |
| Fosfor (P) | mg | 23,00 |
| Kalijum (K) | mg | 259,00 |
| Natrijum (Na) | g | 0,001 |
| Cink (Zn) | mg | 0,20 |
| Mangan (Mn) | mg | 0,08 |
| Selen (Se) | mcg | 0,10 |
