Grožđe

Grožđe, Grozdje

Advertisement

Grožđe je bobičasti plod vinove loze, koja se gaji širom sveta, pa tako i kod nas. Još su u antičko doba Egipćani, Feničani, Grci i Rimljani hiljadama godina uzgajali i oplemenjivali vinovu lozu isključivo radi lekovitog delovanja nefermentiranog grožđanog soka.

Postoje razne sorte grožđa: stono grožđe, koje se koristi za jelo u svežem stanju, osušeno grožđe (grožđice), koje se dobija prirodnim sušenjem grožđa, kao i grožđe kao industrijska sirovina potrebna za proizvodnju vina, sokova, vinskog sirćeta, rakija, konjaka, šampanjca i drugih pića. Od semenki grožđa proizvodi se i posebno aromatično ulje.

Grožđe je plod biljke latinskog naziva Vitis vinifera. Bobica grožđa je hrskave teksture i slatkog, suvog ili oporog okusa. Prozirno meso obavija glatka kožica.

U 100 g svežeg voća sadržano je 69 kcal ili 288 kJ energije, 0,72 g proteina, 0,16 g masti, 18,10 g ugljenih hidrata, 0,9 g dijetetskih vlakana i 15,48 g šećera.

Grožđe je dobar izvor vitamina C (11 mg, što je 14% preporučenog dnevnog unosa). Sadrži fosfornu kiselinu, sve B vitamine, osim B12, koji su važni za izmenu ugljenih hidrata i povoljno utiču na nervni sistem. Bobice grožđa sadrže magnezijum, mangan i kalijum.

Grožđe je visoko vredan izvor fitohemikalija bioflavonoida. To je specifična grupa biljnih pigmenata (boja) koje se danas intenzivno istražuju. Izraženija boja grožđa znači jaču koncentraciju bioflavonoida. Ove tvari poseduju izraziti antioksidacijski potencijal, tj. štite ćelije od štetnog uticaja slobodnih radikala.

Nefermentirani sok grožđa, koji se upotrebljava još od doba starih Rimljana, koristi se za pripremu jedne od svetski najpoznatijih vrsta senfa, one iz Dižona. Brojni dokazi pokazuju da polifenoli prisutni u vinu blagotvorno deluju na zdravlje srca. U novoj studiji, istraživači s University of Connecticut utvrdili su da i grožđe sa svojim komponentama, polifenolima, takođe ima zaštitno delovanje na srce. Polifenoli iz grožđa (a koji se nalaze i u vinu), resveratroli, antocijani, katehini i kvercetini, deluju na dva načina: skupljaju i inaktiviraju slobodne radikale, te redukuju stvaranje malondialdehida, nusprodukta oksidacije. Takođe je dokazano da konzumacija grožđa poboljšava protok krvi, jer sprečava nakupljanje crvenih krvnih zrnaca u venama, poboljšava kapacitet srca i smanjuje opseg uništenog tkiva nakon srčanog udara.

Konzumacija soka od grožđa ima trostruki učinak: podiže količinu nitrooksida, koji pomažu u smanjenju začepljenja vena, smanjuje agregaciju crvenih krvnih zrnaca i povišuje količinu alfa-tokoferola, koji kao antioksidant povećava antioksidantna svojstva plazme za 50%.

Fenolni sastojak resveratrol u kožici grožđa inhibira delovanje proteina koji učestvuju u regulaciji ćelije, te enzime i hormone koji doprinose povišenom pritisku i bolestima srca.

Ako imate problema s visokim pritiskom, čaša vina uz ručak ili večeru može uticati na smanjenje rizika od srčanih bolesti. Naime, stanovnici severne Evrope i Amerikanci imaju mnogo veći rizik smrtnosti od stanovnika u mediteranskom području.

Resveratrol takođe pokazuje izvanredna inhibicijska svojstva u počecima stvaranja raka prostate, pluća, jetre i dojke. Kao antioksidant, on učestvuje u zaštiti pluća od bolesti povezanih s pušenjem.

Antioksidanti iz voća i povrća, kao što su vitamini A, C i E, koje nalazimo u grožđu, takođe utiču na očuvanje vida, objavljeno je u studiji Archives of Ophtalmology.

I ostaci grožđa preostali nakon proizvodnje vina mogu se upotrebiti u borbi protiv čak 14 tipova bakterija, uključujući Escherichiu coli i Staphylococcus aureus, pokazuju istraživanja. Kožice bobica grožđa bogate su balastnim stvarima te pospešuju rad creva i otklanjaju zatvor stolice, ujedno odstranjujući suvišnu vodu iz tela, uklanjaju otrove i vežu masne stvari. Grožđe je idealno za jesenske dijete. Ubrzava protok mokraće kroz bubrege, mehur i mokraćne kanale.

Grožđe deluje kao prirodni tonik organizma, a uz to je i izrazito hranjiva namirnica. Semenke treba pažljivo žvakati, jer se u njima nalazi aktivna stvar koja deluje na smanjenje holesterola.

Energetska i nutritivna vrednost grožđa na 100 g.

Nutrijent

Merna jedinica

Količina

Energetska vriednost kcal / kJ 69 / 288
Ukupno belančevina g 0,72
Ukupno ugljenih hidrata g 18,10
Ukupno masti g 0,16
– od toga: zasićene masne kiseline g 0,05
Dijetalna vlakna g 0,90
Holesterol mg 0,00
Voda g 80,54
Aminokiselina triptofan g 0,01
Aminokiselina treonin g 0,02
Aminokiselina izoleucin g 0,01
Aminokiselina leucin g 0,02
Aminokiselina lizin g 0,03
Aminokiselina metionin g 0,01
Aminokiselina cistin g 0,01
Aminokiselina fenilalanin g 0,02
Aminokiselina tirozin g 0,01
Aminokiselina valin g 0,02
Aminokiselina arginin g 0,13
Aminokiselina histidin g 0,02
Monosaharidi g 15,33
Disaharidi g 0,15
Polisaharidi g 0,00
Mononezasićene masne kiseline g 0,01
Polinezasićene masne kiseline g 0,05
Vitamin A IU 66,00
Tiamin mg 0,07
Riboflavin mg 0,07
Niacin mg 0,19
Vitamin B6 mg 0,09
Vitamin B12 mcg 0,00
Folati mcg 2,00
Pantotenska kiselina mg 0,05
Vitamin C mg 10,80
Vitamin E IU 0,19
Vitamin K mcg 14,60
Kalcijum (Ca) mg 10,00
Bakar (Cu) mg 0,13
Gvožđe (Fe) mg 0,36
Magnezijum (Mg) mg 7,00
Fosfor (P) mg 20,00
Kalijum (K) mg 191,00
Natrijum (Na) g 0,002
Cink (Zn) mg 0,07
Mangan (Mn) mg 0,07
Selen (Se) mcg 0,10

 

Osnovni podaci:
Grožđe
Naziv članka:
Grožđe
Opis:
Grožđe je bobičasti plod vinove loze, koja se gaji širom sveta, pa tako i kod nas
Autor:

Pin It on Pinterest

Shares