Malina je grm koji potiče iz jugoistočne Evrope, raste uz rubove puteva i šumaraka, a sve se češće uzgaja i u vrtovima i gotovo da je jednako toliko udomaćena kao i jabuke, kruške ili šljive. Plod je zbirna koštunica crvene boje, poznata po jedinstvenoj aromi koju duguje posebnoj mešavini aroma, koja se teško imitira, čuva i konzervira, te prefinjenom delikatno-kiselkastom ukusu.
Energetska vrednost 100 g svežeg ploda maline iznosi 52 kcal / 217 kJ. Od toga ima 86% vode, 1,2% proteina, 0,65% masti i 12% ugljenih hidrata. Izvrstan je izvor dijetetskih vlakana (6,5 g).
Od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (26,2 mg, što čini 44% RDA), a od ostalih vitamina sadrži vitamine B kompleksa, vitamine E i K, ali u količinama ispod preporučenog dnevnog unosa. U malim količinama sadrži gotovo sve minerale.
Malina je nutritivno naročito zanimljiva zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidansa, a u časopisu BioFactors objavljeno je da je antioksidativna aktivnost maline za 50% veća od antioksidativne aktivnosti jagode, 10 puta veća od rajčice i 3 puta veća od kivija. Antioksidativna aktivnost se ne gubi kada je malina smrznuta ili u obliku džema. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada antocijanima kao što su kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelagonidin glikozid. Antocijani daju malini jaku crvenu boju, štite organizam od štetnog delovanja slobodnih radikala, poseduju jedinstvena antimikrobna svojstva, utiču na preterani rast bakterija i gljivica u telu (kao što je Candida alibicans).
Najveći deo antioksidativnog kapaciteta pripada elagitaninima, koji se gotovo isključivo nalaze u malinama i prema istraživanjima imaju antikancerogeno delovanje. U dodacima prehrani malina je izvor fitonutrijenta elagične kiseline, koja sprečava štetno delovanje radikala na stanične strukture u tkivima.
U izdanju Cancer Letters iz avgusta 2004. objavljeno je da voće poput malina i kupina inhibira enzim metaloproteinazu, koji u velikim količinama igra ključnu ulogu u razvoju tumora.
Malina je odličan izvor dijetalnih vlakana, koja pomažu u pravilnoj funkciji creva i na taj način sudeluju u sprečavanju razvoja raka debelog creva. Održavaju zdravlje srca jer vežu žučne soli u debelom crevu i izlučuju ih iz tela. Vlakna povećavaju osetljivost insulina i tako sprečavaju razvoj dijabetesa tipa 2. Imaju visoki kapacitet vezanja vode, bubre, usporavaju probavu i daju osećaj sitosti, pa se stoga hrana bogata dijetetskim vlaknima preporučuje tokom redukcijskih dijeta.
Malina je izvrstan izvor vitamina C, koji je moćan antioksidans (20% antioksidativne aktivnosti iz maline pripada vitaminu C). Od plodova se pripremaju malinov sirup i sos koji jačaju srce, a može se pripremiti i limunada za bolesnike koji imaju groznicu. Čisti sok od malina, razređen ili ne, sirup i sos uopšte su najbolji za sve bolesti kod kojih se javlja groznica.
Sirup za domaći sok od malina – Recept
Malina se preporučuje za dijetalnu prehranu bolesnika koji boluju od dijabetesa ili bolesti bubrega, kao i za reumatične bolesnike. Ona pospešuje stolicu, a dobra je i kod želudačnih oboljenja. Maska od malina može prolepšati kožu i kosu ako se konzumira bar jedan obrok od malina nekoliko dana zaredom. Čaj od listova preporučuje se za čišćenje krvi, protiv kožnih osipa i protiv kašlja. Čaj od sušenih plodova maline i lista upotrebljavao se protiv skorbuta i kao sredstvo za znojenje. Plodovi maline ukuvani u žele, marmeladu ili kompot obogaćuju siromašnu zimsku i proljećnu ishranu.
Osim mesnatog dela maline, koristi se i njeno lišće, od kojeg se pripremaju lekoviti čajevi za ublažavanje upala grla i crevnih upala, kod prehlada, proliva, kožnih bolesti i uopšte za podizanje imuniteta i jačanje srca. Potrebno ih je piti nekoliko puta na dan. Koriste se i kod bolne menstruacije i u menopauzi.
Energetska i nutritivna vrednost maline na 100 g.
| Nutrijent |
Merna jedinica |
Količina |
| Energetska vrednost | kcal / kJ | 52 / 217 |
| Ukupno belančevina | g | 1,20 |
| Ukupno ugljenih hidrata | g | 11,94 |
| Ukupno masti | g | 0,65 |
| – od toga: zasićene masne kiseline | g | 0,02 |
| Dijetalna vlakna | g | 6,50 |
| Holesterol | mg | 0,00 |
| Voda | g | 85,75 |
| Aminokiselina triptofan | g | 0,00 |
| Aminokiselina treonin | g | 0,00 |
| Aminokiselina izoleucin | g | 0,00 |
| Aminokiselina leucin | g | 0,00 |
| Aminokiselina lizin | g | 0,00 |
| Aminokiselina metionin | g | 0,00 |
| Aminokiselina cistin | g | 0,00 |
| Aminokiselina fenilalanin | g | 0,00 |
| Aminokiselina tirozin | g | 0,00 |
| Aminokiselina valin | g | 0,00 |
| Aminokiselina arginin | g | 0,00 |
| Aminokiselina histidin | g | 0,00 |
| Monosaharidi | g | 4,21 |
| Disaharidi | g | 0,20 |
| Polisaharidi | g | 0,00 |
| Mononezasićene masne kiseline | g | 0,06 |
| Polinezasićene masne kiseline | g | 0,38 |
| Vitamin A | IU | 33,00 |
| Tiamin | mg | 0,03 |
| Riboflavin | mg | 0,04 |
| Niacin | mg | 0,60 |
| Vitamin B6 | mg | 0,06 |
| Vitamin B12 | mcg | 0,00 |
| Folati | mcg | 21,00 |
| Pantotenska kiselina | mg | 0,33 |
| Vitamin C | mg | 26,20 |
| Vitamin D | IU | 0,00 |
| Vitamin E | IU | 0,87 |
| Vitamin K | mcg | 7,80 |
| Kalcijum (Ca) | mg | 25,00 |
| Bakar (Cu) | mg | 0,09 |
| Gvožđe (Fe) | mg | 0,69 |
| Magnezijum (Mg) | mg | 22,00 |
| Fosfor (P) | mg | 29,00 |
| Kalijum (K) | mg | 151,00 |
| Natrijum (Na) | g | 0,001 |
| Cink (Zn) | mg | 0,42 |
| Mangan (Mn) | mg | 0,67 |
| Selen (Se) | mcg | 0,20 |
