Pomorandža je okrugli sočni plod s narandžastom ili žutom korom te slatkim, sočnim mesom, podeljenim na segmente koji mogu, ali i ne moraju sadržavati semenke. Najverovatnije potiče iz toplih krajeva jugoistočne Azije i južne Kine, a spominju se na početku hrišćanske ere u indijskim i kineskim tekstovima. Pomorandžu je verovatno poznavao i antički svet jer se smatra da su mitske zlatne jabuke „Hesperidum mala“ ustvari pomorandže. Pomorandže su u Evropu najveroatnije doneli Arapi (u Španiju), a krstaši u Francusku. Postoji više vrsta pomorandži, a razlikuju se u veličini, boji i ukusu.
Pomorandža je odličan izvor vitamina C (52% od RDA – preporučene dnevne količine po obroku), tiamina, riboflavina, pantotenske kiseline, folata, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Zbog odgovarajućeg sadržaja minerala ima svojstva remineralizanta – pomaže uklanjanju toksina iz organizma.
Od organskih kiselina sadrži limunsku, maleinsku i druge u manjim količinama. Osim pulpe pomorandže koristi se i kora koja uz obilje vitamina i minerala sadrži i eterično ulje, tanine, gorke tvari, pektin i fitokemikalije. Ukoliko se koristi kora, veoma je važno da plod bude uzgajan organski, bez pesticida i drugih hemijskih sredstava. U eteričnom ulju glavna je komponenta limonen (oko 96%), a karakterističan miris potiče od citrala i citronelala.
Pogledajte recept za domaći sok od pomorandže i šargarepe.
Vitamin C sudeluje u mnogim oksidoreduktivnim procesima u organizmu, pospešuje resorpciju gvožđa, ubrzava mnoge metaboličke procese, doprinosi odbrambenoj sposobnosti i vitalnosti organizma, sudeluje u stvaranju kolagena – važnog vezivnog tkiva u kostima, hrskavici i koži. Vitamin C pomaže u borbi protiv umora, prehlade i gripe. Deluje kao antioksidans i delotvoran je u profilaksi nekih karcinoma.
Pektin je komponenta polisaharida sadržanih u ćelijskim jedinicama. Pektin u crevima formira gel koji prekriva sluznicu creva vežući žučne kiseline u probavnom traktu i na taj način smanjuje apsorpciju masti i holesterola, naročito LDL-holesterola („lošeg“), dok koncentracija zaštitnog HDL-holesterola ostaje nepromenjena. Pektinski gel oblažući creva sprečava i apsorpciju šećera posle obroka, što je naročito važno u prehrani dijabetičara.
Fitohemikalije su biološki aktivni nenutritivni sastojci namirnica biljnog porekla, čija antioksidativna svojstva imaju pozitivan uticaj na zdravlje smanjujući rizik obolevanja od raznih bolesti.
Od fitohemikalija pomorandža sadrži terpene (karotenoide i limonoide) i flavonoide (hesperidin, neohesperidin, naringin, tangeretin). Terpeni imaju izrazito jako antioksidativno delovanje u zaštiti organizma od slobodnih radikala. Karotenoidi povećavaju obrambene sposobnosti organizma i štite ćelije kože od štetnog sunčeva zračenja.
Limonoidi štite pluća i podstiču rad jetre, detoksifikaciju enzima.
Flavonoidi imaju dokazano protivupalno, antialergijsko i protivvirusno delovanje. Pojačavaju delovanje vitamina C i pospešuju njegovu apsorpciju. Štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma.
Pogledajte recept za sirup za sok od pomorandže.
Naučna istraživanja Organizacije za naučna i industrijska istraživanja Commonwealtha (CSIRO) pokazuju da konzumacija citrusa može smanjiti rizik od pojave karcinoma usne šupljine, grkljana i želuca do 50%. Jedan dodatan obrok citrusnog voća na dan, uz 5 preporučenih dnevnih obroka voća i povrća, takođe bi mogao smanjiti rizik od moždanog udara za 19%. Australijska studija, koja se temelji na 498 međunarodnih studija o blagotvornim zdravstvenim učincima citrusnog voća, takođe pokazuje da to voće može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, pretilosti i dijabetesa.
Energetska i nutritivna vrednost pomorandži na 100 g.
Nutrijent |
Merna jedinica |
Količina |
Energetska vrednost | kcal / kJ | 63 / 263 |
Ukupno belančevina | g | 1,30 |
Ukupno ugljenih hidrata | g | 15,50 |
Ukupno masti | g | 0,30 |
– od toga: zasićene masne kiseline | g | 0,04 |
Dijetalna vlakna | g | 4,50 |
Holesterol | mg | 0,00 |
Voda | g | 82,30 |
Aminokiselina triptofan | g | 0,01 |
Aminokiselina treonin | g | 0,02 |
Aminokiselina izoleucin | g | 0,04 |
Aminokiselina leucin | g | 0,03 |
Aminokiselina lizin | g | 0,07 |
Aminokiselina metionin | g | 0,03 |
Aminokiselina cistin | g | 0,01 |
Aminokiselina fenilalanin | g | 0,04 |
Aminokiselina tirozin | g | 0,02 |
Aminokiselina valin | g | 0,06 |
Aminokiselina arginin | g | 0,09 |
Aminokiselina histidin | g | 0,02 |
Monosaharidi | g | 0,00 |
Disaharidi | g | 0,00 |
Polisaharidi | g | 0,00 |
Mononezasićene masne kiseline | g | 0,06 |
Polinezasićene masne kiseline | g | 0,06 |
Vitamin A | IU | 250,00 |
Tiamin | mg | 0,10 |
Riboflavin | mg | 0,05 |
Niacin | mg | 0,50 |
Vitamin B6 | mg | 0,09 |
Vitamin B12 | mcg | 0,00 |
Folati | mcg | 30,00 |
Pantotenska kiselina | mg | 0,33 |
Vitamin C | mg | 71,00 |
Vitamin D | IU | 0,00 |
Vitamin E | IU | 0,00 |
Vitamin K | mcg | 0,00 |
Kalcijum (Ca) | mg | 70,00 |
Bakar (Cu) | mg | 0,06 |
Gvožđe (Fe) | mg | 0,80 |
Magnezijum (Mg) | mg | 14,00 |
Fosfor (P) | mg | 22,00 |
Kalijum (K) | mg | 196,00 |
Natrijum (Na) | g | 0,002 |
Cink (Zn) | mg | 0,11 |
Mangan (Mn) | mg | 0,00 |
Selen (Se) | mcg | 0,70 |