Drugi nazivi: Lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa
Latinski naziv: Tilia platyphyllos
Naziv na engleskom jeziku: Lime
Opis biljke:
Lipa je veliko drvo čije stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi zagasitozeleni, koso srcasti, zašiljeni i pilasti, a s lica dlakavi. Cvetovi su na dugačkoj peteljci što je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom, a složeni su u paštitaste cvatove. Pricvetni su listovi duguljasti, bledozelene boje, dugacki do 8 crn i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali oraščići. Cvet lipe je vrlo prijatnog mirisa.
Raste po celoj Evropi po brdskim šumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati čim počne cvetati, kad su dve trećine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost čaju od lipe. Lipov list takodje sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrće. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moći. U lipovom semenu ima masnog ulja sličnog maslinovom.
Stanište:
Lipa raste pojedinačno po planinama, a ljudi je sade veoma često uz puteve.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se sabire cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rdje). Inače se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na promaji, ponajbolje na tavanu. Ubrani cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris.
Lekovito delovanje:
Lipovi cvetovi koriste se za lečenje prehlade i bolesti disajnih organa. Pospešuje znoj i mokraću. Lipov cvet se upotrebljava najčešće u obliku čaja, infuza, za znojenje, protiv grčeva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hroničnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni čaj. Preporučuje se u lečenju hroničnog kašlja, bolova kod mokrenja, umora i preuzbudjenosti. Čisti krv.
