Drugi nazivi: Bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cveće, bijela bagrena, bijela drača, bijela kapinika, gospodinov trn, egipatska tmina, kralj, kraljevo drvo, krunčica, morska drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija…
Latinski naziv: Robinia pseudoacacia
Opis biljke:
Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, redje list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad.
Bagrem – akacija je stablo koje naraste do 25 m visine preneseno je početkom 17. veka iz Severne Amerike u Evropu. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlučuju puno nektara, ukusni su sveži, a specijalitet prženi, prethodno uvaljani u testo za palačinke.
Plod bagrema je pljosnata do 11 cm duga mahuna sa 4-10 semenki bubrežasta oblika. Narodna medicina preporučuje i čaj od osušenih cvetova, koji uz to što je ukusan, deluje lekovito kod prehlade i kašlja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belančevina, ugljenih hidrata i lipida.
Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.
Stanište:
Raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi cvet. Bagremova kora je otrovna, zbog čega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potiče od toksalbumina robina.
Lekovito delovanje:
Cvet se upotrebljava u obliku čaja (5 na 100) za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jače lucenje žuči.
