Beli slez

Beli slez

Advertisement

Drugi nazivi: Dobri slez, pitomi slez, šljez, šljezovina, veliki slez
Latinski naziv: Althaea officinalis
Naziv na engleskom jeziku: Marshmallow

Opis biljke:

Beli slez je dugogodišnja biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika koje dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilično veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje. Cveta od juna do kraja avgusta.

Stanište:

Raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i, na poplavljenim područjima. Uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:

Koren, koji se kopa u proleće ili u jesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen (ne u proleće!), nakon cvatnje. Koren se opere, oguli se spoljašnji sloj, uzdužno prereže, i naglo osuši. Kada je skoro sasvim suv, razreže se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako je namočen u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvici , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji.

Lekovito delovanje:

U starom veku koren belog sleza bio je veoma cenjen. Čaj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plućnog katara. Preporučuje se kao lek kod bronhalne astme i početne tuberkuloze pluća, kod katara u mokraćnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškog zadržavanja mokraće.

Koristan je, takodje, u lečenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa), proliva, srdobolje, povraćanja s prolivom kod dojenčadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju drugih bolesti.

Danas se još retko upotrebljava čaj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak čajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povećava sluz koja čini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristično da deluje smirujuće pri akutnim upalama želudačne sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hroničnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje često kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hroničnog katara kod pušača.

Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkiša najčešće za izradu tzv. salon bombona koji se koriste za kićenje bozićnih jelki Macerat. Uzmu se 1-2 velike kašike sitno izrezanog korena i namoče se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz češće mućkanje. Na taj način se ekstrahira samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti, jer tada izlazi skrob, tečnost postaje gušća, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje.

Sluz je blago sredstvo protiv upala sluznica mokraćnih, polnih, disajnih i organa za varenje. Koristi se i za klistiranje.

Čaj se priprema od lišća. Jedna velika kašika lišća belog sleza (usitnjenoga) prelije se s 2-3 dl ključale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana.

Protiv upale grla: 3 velike kašike mešavine od 50 grama narezanog korena sleza, 30 grama korena sladica (Glycyrrhiza glabra), 10 g korena ljubičice (Viola odorata), i 40 grama lista podbela (Tussilago farfara), kuva se 10-15 minuta, procedi i ponovo kuva uz dodatak 3 velike kašike meda. Piju se 2-3 šoljice dnevno. Takodje, gornja mešavina se može popariti sa 1/2litre ključale vode i pusti da stoji 3 sata, te se nakon toga vremena procedi. Pije se u toku dana umesto vode. Deci se daje isti čaj, ali uz dodatak 50 grama kamilice. Taj se čaj koristi protiv bolesti disajnih organa, promuklosti, te katara organa za varenje.

Protiv čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu dodaje se toj mešavini i hrastova kora (Cortex quercus), ili steža (Pottentilla tormentilla). Taj čaj jača starije i nemoćne. Maloj deci daje se 4 – 5 puta dnevno po jedna velika kašika.

Za lečenje bolesnih bubrega, žutice prouzrokovane začepljenjem jetre, ili začepljenja žučnog mehura, bolesti slezine, upale gušterače, zanemarenih hemoroida, bolesti materice, belog pranja i kod veneričnih bolesti pomaže 10 g suvog korena (ili 5 g svežeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl mešavine od ½ vode i ½ vina i dodati 1 veliku kašiku meda. Piju se dnevno po 2 šoljice – svaki sat po kasika.

Ublažavanje kašlja i olakšavanje iskašljavanja: 1 velika kašika mešavine od 50 grama korena belog sleza komorača, i lista podbela popari sa 2 dl ključale vode, ostavi da stoji 2 sata, procedi i pije toplo po 1 velika kašika svakih 10-15 minuta. Na jednu šoljicu čaja može se dodati 1 kafena kašika sirupa od malina. Mešavini se može dodati i list trpuca.

Za bolesti grla: 0,5 l crnog vina , 0,5 kg šećera, 0,5 kg iseckanog limuna sa korom, 3 supene kašike slezovog korena. Šećer se rastopi i doda vino, limun i slez, kuva se dok se ne smanji na polovinu. Ne cedi se, nego se u toku dana pojede dobijena masa. Terapija traje 3 dana.

Za lečenje upale mokraćnih puteva: 50 grama korena sleza i isto toliko lista breze, kadulje i preslice. Od te količine (mešavine) uzme se 4 kašike i popari sa ½ litre vruće vode i nakon 2-3 sata pije se 4 puta dnevno po čaša.

Osnovni podaci:
Beli slez
Naziv članka:
Beli slez
Opis:
Beli slez je dugogodišnja biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje.
Autor:

Pin It on Pinterest

Shares