Beli luk

Beli luk je zeljasta biljka od dvadeset do 40cm, s lukovicom jakog mirisa i ljutog ukusa. Listovi su izduženi, pljosnati, uzani, kožasti i završavaju se šiljkom. Svi učestvuju u stvaranju čena sa membranskom kožicom.

147
- Advertisement -

 

Beli luk

- Advertisement -

Drugi nazivi: Češanj, češan luk, luk češnjak
Latinski naziv: Allium sativum
Naziv na engleskom jeziku: Garlic

Stanište:

Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.

Lekoviti deo biljke:

Za lek koristi se lukovica.

Opis biljke:

Beli luk je zeljasta biljka od 20 do 40cm, s lukovicom jakog mirisa i ljutog ukusa. Listovi su izduženi, pljosnati, uzani, kožasti i završavaju se šiljkom. Svi učestvuju u stvaranju čena sa membranskom kožicom. Cvetovi su beli ili ružičasti na dugim drškama, grupisani u prost terminalni štit, koji se otvara pre cvetanja. Cvet je sastavljen od tri čašična i tri krunična, slobodna i trajna listića. Plod je tropregradan sa tri šava i tri lože, koje nose po dva semena. Seme je uglasto i tvrdo, crno, albumen mesnat.

Biljka je dugovečna svojom glavicom (bez rizoma), prostom ili obavijenom sa desetak čena, jajastih, duguljastih, stisnutih sa strane, malo savijenog i obloženog opštim omotačem.

Cveta od juna do avgusta. Beli luk voli lako zemljište, peskovito-silikatno, propustljivo i sa manje vlage. Zemljište mora da bude obrađeno i usitnjeno. Bolje je saditi ga na starom nađubrenom organskim đubrivom, nego na svežem Zemljište mora da se ostavi, da se odmara dve godine pre novog sađenja belog luka. Čen se sadi sa tri prsta, zašiljenih vrhom odozgo, pokriva sa 2-3 santimetra zemlje; raspoređuju se na 10-12 santimetara. Tokom vegetacije okopava se tri puta: prvo početkom aprila, poslednje u junu.

S obzirom na to da mu je polen sterilan, ne daje seme i zbog toga se razmnožava samo vegetativno.

Kada i zbog čega je izgubio fertilnost nije poznato. Međutim, varijabilnost sorti belog luka koje se danas gaje potvrđuju da su one mogle nastati samo generativnim razmnožavanjem. Pretpostavlja se da je gubitak fertilnosti posledica degenerativnih oboljenja, koja su nastajala dugotrajnim vegetativnim razmnožavanjem ove biljke. Zbog sterilnosti polena kod belog luka nisu moguća uspešna genetska poboljšanja, primenom savremenih metoda, jer ona zavise od generativne reprodukcije.

Prema tome sorte belog luka koje se danas gaje ne razlikuju se bitno od primitivnih oblika iz daleke prošlosti. Sasvim je druga situacija u pogledu gajenja crnog luka sa kojim su u periodu od pola veka, postignuti vrlo značajni rezultati na oplemenjivanju.

Tek kad se u nauci postigne refertilizacija belog luka, odnosno uspostavi generativna reprodukcija, usmerenom kombinacijom i rekombinacijom gena, otvoriće se sasvim nove perspektive u gajenju ove biljke, odnosno proizvodnji belog luka sa poboljšanim svojstvima u pogledu sastojaka, mirisa, ukusa, rezistencije, postojanosti na niskim temperaturama…

Beli luk – poreklo

Smatra se da potiče iz centralne Azije odakle se raširio i u područje Sredozemlja, gde se kao jedna od najstarijih kulturnih biljaka gaji još od pre 5-7 hiljada godina. U narodnoj medicini mnogih naroda našao je vrlo široku primenu. Njegova lekovita svojstva bila su poznata još u starom Egiptu. Herodot je opisao da su jevrejske robove koji su gradili velike piramide hranili belim lukom da ostanu zdravi i snažni. Aristofan je savetovao grčkim atletičarima i drugim sportistima da redovno koriste beli luk u pripremama za olimpijske pobede, a Virgilije, možda cinično, predlagao da beli luk bude u ishrani intelektualaca zbog povećanja njihove seksualne potencije.

Američki vojnici su ga koristili u građanskom ratu, u drugoj polovini pretprošlog veka kao antiseptik, a zapaženo je i u korejskom ratu da je povoljno delovao kod američkih vojnika koji su ga jeli. Naši ljudi u nemačkom zarobljeništvu tražili su da im se, pored ostalog, šalje i beli luk. Plinije Stariji je smatrao da je beli luk lek za tuberkulozu, a Celzijus kao lek za groznicu. Hipokrat iako je smatrao da je štetan za oči, preporučivao ga je kao odličan laksans. Prorok Muhamed zalagao se za upotrebu belog luka kao protivotrova kod ujeda zmija i uboda insekata. Džon Milin, engleski botaničar, tvrdio je da beli luk pomaže sprečavanju bubonske kuge. U Kini se još i danas od belog luka spravljaju razni narodni lekovi. Indija u tom pogledu takođe ne zaostaje kao i mnogi drugi narodi.

U našoj tradicionalnoj medicini belom luku se pripisuju mnoga lekovita svojstva zbog kojih se sve više gaji i koristi na različite načine. Jedni ga hvale i redovno upotrebljavaju kao hranu, a drugi mu nisu naklonjeni i izbegavaju ga, jer ne mogu da se pomire s njegovim neugodnim, prodornim i dugotrajnim mirisom. Međutim, kad se ukaže povoljna prilika, retko će koji protivnik, uz dobro jelo, odbaciti mladi beli luk kao salatu ili sveže oljušteni čen kao začin. I najveći gurmani znaju povremeno za krajnje jednostavan ručak od tvrdog hleba, premazanog maslinovim uljem i bogato posutim zdrobljenim belim lukom, koji predstavlja pravu gozbu.

Hemijski sastav belog luka

Beli luk u svežem stanju prosečno sadrži: vode – 64 odsto, bezazotne ekstraktivne materije – 26 odsto, azotne materije – 7 odsto, mineralne materije (pepeo) – 1,45 odsto, celuloze – 0,8 odsto, masti – 0,06 odsto, etarsko ulje – 0,1-0,36 odsto; zatim razne enzime (aliinaza, arginaza, mirozinaza, peroksidaza, tirozinaza, dezoksiribonukleaza), holin, jod, tragove urana; vitamine B, Bp, C, amid nikotinske kiseline, provitamin A, elemente u tragovima magnezijum, gvožđe, mangan, cink, bor, bakar, kobalt, kalcijum, molibden, koji su važni biokatalizatori metabolizma u čovečjem organizmu.

Pored navedenog, u belom luku ima i malo saponina, flavonoida i drugih sastojaka. Nema skroba već sadrži polioze slične inulinu. Sumpor je u belom luku vezan u derivatima alkilcisteina, u sulfidima, alkilpolisulfidima i aminokiselinama.

Lekovita svojstva belog luka

Verovatno je suvišno reći da je beli luk (Allium sativum) od davnina poznat kao vrlo moćan prirodni lek. Poznato je da su stari Egipćani, u vreme građenja piramida svojim robovima često davali beli luk da bi ih održali u dobroj kondiciji.

Beli luk je glavni sastojak starog tibetanskog leka čiji je recept zapisan pre više od 2000 godina.

Tokom istorije za vreme ratova u svim krajevima sveta, i kad god je vladala glad i nemaština, beli luk je bio značajna namirnica i lek protiv mnogih bolesti.

Crni hleb, beli luk i kiselo mleko jesu osnovne namirnice stogodišnjaka sa Kavkaza. Istrazivanja u Japanu još pre dva veka potvrdila su pozitivan učinak belog luka na beri-beri. Naša narodna medicina takođe, veoma ceni ovu biljku tako da se često nalazi u sastavu mnogih melema i prirodnih lekova na biljnoj bazi.

POSNI RECEPTI KOJI KAO SASTOJAK SADRŽE BELI LUK

U našem narodu postoji dosta verovanja vezana za ovu biljku a jedno od njih glasi: Onaj ko svako jutro tokom četrdeset dana pojede po jedan čen belog luka, moći će i preko dana da vidi zvezde.

Danas savremena medicina naučnim istraživanjima samo potvrđuje sva ranija saznanja u vezi ove biljke do kojih je čovečanstvo došlo kroz vekovna iskustva prenosena sa kolena na koleno. U apotekama širom sveta na raspolaganju je veliki broj biljnih preparata na bazi belog luka, koji se primenjuju kao pomoćna lekovita i preventivna sredstva.

Beli luk sadrži oko 400 aktivnih sastojaka, a bogat je vitaminima i mineralima kao što su adenozin, alicin, aminokiseline, biljna vlakna, biljne masti, vitamin A, vitamin B1 i B2, vitamin C, gvožđe, enzimi, eterična ulja, jod, kalijum, kalcijum, selen, sumpor i fosfor.

Glavni sastojak belog luka je alicin, koji poseduje čudesno antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antiparazitsko i antioksidacijsko dejstvo, ali taj “čudesni sastojak” zaslužan je i za još nešto. Iako bi mnogi mogli pomisliti kako se “priroda poigrala” pa je baš belom luku dala afrodizijačka svojstva, nauika je potvrdila da alicin potiče protok krvi u polne organe, što ima afrodizijačko delovanje. Beli luk i njegovi sastojci podvrgnuti su brojnim istraživanjima koja su masovno dokazala njihovo delovanje na infekcije prouzrokovane bakterijama i virusima. Istraživanja potvrđuju i da beli luk ima antikancerogena svojstva. Redovno konzumiranje većih količina belog luka smanjuje rizik od pojave mnogih vrsta raka, posebno raka rektuma i bubrega. Koristi se za mnoge tegobe i na razne načine.

Beli luk kao lek

Šta sve leči beli luk?

Na prvom mestu beli luk snižava krvni pritisak kao i nivo holesterola u krvi. Odmah iza toga, ova biljka je dokazan antibiotik, pa se veoma često upotrebljava za suzbijanje prehlade i gripa, a koristan je i kao preventiva protiv ovih bolesti. Redovnim konzumiranjem belog luka umanjuje se rizik od pojave raka, povećava imunitet i proizvodnja antitela u organizmu. Potvrđeno je da deluje protiv ćelija tumora pa je korisno pomoćno prirodno sredstvo za lečenje raka. Štiti krvne sudove i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Verovali ili ne, beli luk čak otklanja umor, napetost, uznemirenost i popravlja raspolozenje, zahvaljujući mineralu selenu koji se nalazi u ovoj biljci.

Beli luk deluje protiv crevnih parazita, tako da osobe koje redovno konzumiraju ovu namirnicu teško da mogu da obole od parazita u crevima.

Lambrija (parazitarna bolest creva), uspešno se leči uz pomoć svežeg belog luka i to svega za nekoliko dana. On je takođe, veoma moćan borac protiv gljivičnih infekcija.

Beli luk upotrebljen u malim količinama, kao dodatak jelima koja izazivaju gasove (pasulj, grašak…), umanjuje nadimanje stomaka. Inače ova biljka je odličan antioksidans, usporava proces starenja i efikasno štiti od mnogih hroničnih oboljenja, katarakte, bronhitisa, Parkinsonove bolesti.

Interesantno je reći da bebe prilikom dojenja popiju veću kolicinu mleka ukoliko je majka nešto pre dojenja konzumirala beli luk. Pri tom neće izazvati dodatne neželjene grčeve kod bebe. Ova informacija može biti korisna majkama čije bebe imaju slabiji apetit i nedovoljno sisaju.

Na samom početku gripa ili prehlade dobro je pojesti jedan ili dva čena belog luka. Ova biljka efikasno ubija bakterije, viruse i gljivice pa može u startu sprečiti dalji razvoj bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dođe, opet će pomoći beli luk jer je snažan antibiotik, olakšava iskašljavanje i izbacivanje sluzi.

Beli luk poseduje lekovita svojstva kako u svežem, tako i u kuvanom obliku a važno je znati da se protiv parazita, gljivica, virusa i bakterija preporučuje upotreba svežeg belog luka. U kuvanom obliku daje najbolje rezultate za zaštitu krvnih sudova, protiv infarkta i tromboze, dok se ukiseljen beli luk preporučuje kao zaštita od raka.

Beli luk, limun i med protiv starenja

Priprema: Sitno samleti 10 glavica belog luka pa dobro pomešati sa 1 kg meda i sokom od 10 limuna. Nasuti u staklenu posudu, poklopiti i ostaviti da odstoji 8-10 dana. Nakon toga dva puta dnevno, pre obroka, uzimati po jednu kašiku mešavine.

Ova mešavina belog luka, limuna i meda usporava proces starenja organizma.

Čišćenje krvnih sudova

Jedan čen belog stavite u usta i natapajte pljuvačkom, valjajte po ustima…. Nakon pola sata izbacite čen iz usta. Kinezi smatraju da na ovaj način izbacite iz tela toksine i sve ono što izaziva bolest u organizmu.

Bol u uhu

Prokuvajte dva čena belog luka u malo vode i ohlađene 2 kapi ukapajte u bolno uvo. Za par minuta osetićete olakšanje.

Lečenje ešerihije

Svako veče u jednu čašicu vode potopite zgnječen čen belog luka. Ujutru popijte vodu na prazan stomak. Ovu kuru sprovedite sedam dana. Nakon toga videćete da su ešerihija i druge urinarne infekcije zauvek napustile vaše telo.

Potpuni oporavak tela

Svako veče pojedite jedan čen belog luka i tog se držite 40 dana. Ovo su dobrobiti: Beli luk odlično čisti krv; Stimuliše apetit; Štiti od epidemije gripa i drugih respiratornih bolesti; Neverovatno ojačava imunitet; Koristan je kod anemije; Leči hronični bronhitis; Pomaže kod bolesti bubrega i bešike; Čisti kožu.

Stari Kineski lek od belog luka

Godine 1971. Uneskova ekspedicija pronašla je u jednom tibetanskom manastiru recept starokineskog homeopatskog leka. Preveden sa tablice od gline, ovaj recept je objavljen na brojnim jezicima i približen medicini 20.veka.

Pretpostavlja se da je star od dve do tri hiljade godina pre nove ere.

Oslobadja organizam masnih i krečnih naslaga, poboljšava razmenu materija u telu i elastičnost krvnih sudova, sprečava infarkt, sklerozu, stenokardiju, apopleksiju i stvaranje tumora. Prestaje šum u glavi i poboljšava se vid. Pri tačnom pridržavanju uputa za lečenje, podmladjuje organizam.

Priprema:

Očistiti (plastičnim nozem nikako metalnim) i isprati 350 grama belog luka, naseći ga sitno i istucati tučkom od drveta ili gline. Staviti ga u 300 grama 96% alkohola, čvrsto zatvoriti posudu i čuvati 10 dana na prohladnom mestu. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostatak dobro iscediti. Za 2-3 dana početi sa lečenjem uzimajući ovu miksturu sa 50 grama mleka sobne temperature prema sledećoj šemi – u kapima.

Dani Doručak Ručak Večera
1. dan 1 2 3
2. dan 4 5 6
3. dan 7 8 9
4. dan 10 11 12
5. dan 13 14 15
6. dan 15 14 13
7. dan 12 11 10
8. dan 9 8 7
9. dan 6 5 4
10. dan 3 2 1
11. dan 25 25 25

Nastaviti sa uzimanjem leka tri puta dnevo po 25 kapi dok se ne potroši cela sadržina. Preporučuje se ponoviti kuru lečenja posle pet godina.

Narodna verovanja o belom luku

Veselin Čajkanović u knjizi: „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama”, izdanje Srpske književne zdruge i Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 1985. godine, ističe, da najveći značaj među biljkama u narodnoj medicini i vradžbinama ima beli luk. Za beli luk je karakteristična poslovica u kojoj opominje čoveka: „Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla” (Vuk Karadžiić).
Takođe je zanimljivo narodno verovanje da beli luk može da pomogne protiv metilja („Za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka – bijeloga luka – što možeć više”.) Zna se, međutim, da metilj kod stoke naš narod inače, smatra neizlečivim („metilju je lijek nož pod grlo”); kad su Nijemci uhvatili đavola, pa ga pitali šta je lijek od metilja, on mi je kazao: „Kad polipšu sve ovce do jedne, onda onu pošljednju treba obnijeti oko tora, pa više ni jedna neće lipsati osim nje” (Vuk Karadžić).

Beli luk je najuniverzalniji apotropajon u biljnom carstvu i jedan od najjačih uopšte. (Apotropajon dolazi od grčke reči koja znači amajliju, sredstvo protiv nesreće, uroka). Na njega „ne sme nikakva nečastiva sila”. Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (poređenje sa Vukom Karadžićem: „Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač” i objašnjenje: „Koji ne jede beli luk, smatra se za vešticu.”

Za vreme „nekrštenih dana” njega nose za pojasom „kao predohranu od svake nečastive sile”; o Belim pokladama svi se mažu (njime) ili ga jedu od veštica; pred spavanje za preporuku (je) metnuti oko vrata venac belog luka takođe od veštica; božićni beli luk treba stalno nositi sobom ili ga u nuždi malo zagristi. Kad u istočnoj Srbiji vračare „izvode đavole” (koji su i demoni vode) (Vuk Karadžić), onda je stanje vrlo opasno, i mnogi ne smeju da se maknu od kuće bez belog luka i bosiljka. Kao stalan apotropajon,drži se on više kućnih vrata i upliće se u ivandanski venac koji se ostavlja više vrata (običaj u Beogradu i svuda).

Naročito je beli luk potreban apotropajon za novorođeno dete i za porodilju; novorođenčetu se beli luk stavlja pod glavu ili pored glave „da ga ne bi nagazile noćnice ili od babica, ili „da bolje spava” i tu stoji četrdeset dana ili ga iz istog razloga njime mažu ili pljuju sažvatanim belim lukom ili mu se veša oko vrata ili se natakne na vreteno i obesi uz verige da brani novorođenče od veštica, ili se (takođe od veštica) maže njime novorođenče kroz sedam dana po rođenju, ili se metne pored novorođenčeta zajedno sa nožem, ili glavicu belog luka zakopaju tamo gde je novorođenčetu, prilikom merenja udarila glava („Kad ti nikla, onda njemu naudile veštice”).

Pored porodilje mora biti beli luk obično kroz četrdeset dana (Vuk Karadžić) ili joj se beli luk veša o vrat ili o desnu ruku ili joj se ušiva u kapu ili je njime mažu kroz sedam dana posle porođaja; takođe joj se belim lukom mažu bradavice (da je ne doji mora ili veštice). To se naročito radi na dan Svetoga Tome.

Beli luk se meće detetu u amajliju (Vuk Karadžić i drugi) ili mu se prišiva za kapu (da ga štiti od more ili noćnica, ili se meće na prsa ili pod mišku (Vuk Karadžić) ili pod glavu (Hangić): „Život i običaji Muslimana u Bosni i Hercegovini”, Sarajevo, 1906); naročito se meće u amajliju beli luk koji je pronikao kroz glavu ubijene zmije (Vuk Karadžić i dr.).

O Đurđevdanu meće se beli luk u torbu sa semenjem koje se, u apotropajskom cilju sipa oko tora. Od veštica i svakog zlog dihanija uopšte mažu se i deca i odrasli belim lukom po dlanovima, tabanima, prsima, ispod miške, naročito o pokladama, ili na Mladence, ili za Badnje veče. Njime se detetu mažu ona mesta za koja se misli da ih siše mora (Begović). Teletu se beli luk veša oko vrata, od uroka. Belim lukom se mažu i vimena stoci, da joj činilice ne bi oduzele mleko; ili na Đurđevdan planinka goni krave između dva zavežljaja u kojima ima belog luka.

U okolini Đevđelije, na veliki četvrtak, belim lukom kite lese sa svilenim bubama („da ih ne ureknu”). Njime se opasuje vedrica o Đurđevdanu. Običaj da se, ako muž i žena nemaju dece a žele da ih dobiju pred snošaj muž maže belim lukom, ima svakako za cilj da se odagnaju zli demoni koji smetaju začeću.

Najbolje se vidi religijski značaj belog luka iz činjenice da se on ritualno jede i da se njime ljudi u neku ruku pričešćuju o pokladama (Vuk Karadžić). Inače se ljudi njime diviniziraju („uzimaju ga kao predohranu”) kad se pojavi čuma ili kolera ili uopšte koja bilo epidemija. U tom slučaju decu mažu uvek pred spavanje belim lukom.

Beli luk se upotrebljavama i u gatanjima. U okolini Đvđelije majka koja ima više dece, pa hoće da dozna koje je najsrećnije, uoči Đurđevdana nameni u bašti po jedan struk belog luka svakom detetu, štucuje ih makazama, pa čiji ujutru najviše istera, to dete je najsrećnije. Devojke udavače uoči Đurđevdana otkinu podjednako dva pera na struku belog luka, pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće; slično ljubavno gatanje spominje Vuk Karadžić.

U narodnoj medicini beli luk se javlja, tako reći, kao univerzalno sredstvo, kao panakeja (od grčke reči što znači lečnica od svake bolesti, boginja ozdravljenja, kći Eskulapova). Beli luk se upotrebljava kao lek za sve bolesti; veliki kašalj, gušobolja, glavobolja, grčevi u stomaku, srdobolja, sušica, tifus, groznica, žutica, otoci, guke, krajnici, zubobolja, okobolja, uhobolja, gliste, i u tom slučaju obično se nosi o vratu, pantljičara, čmičak, lišaj, šuga, prišt, mrtva kost, metilj, reumatizam, micina, izostanak menstruacije. Beli luk se meće u melem za rane i od ujeda besnoga psa.

Njime trljaju dete po ustima kada ima „babice”, pa steže majku za sise. Belim lukom leči se i okobolja kod stoke i (daje se) kokoškama kada je pomor. NJime se mažu ovcama bolesna vimena, a konjima se daje u sirćetu od gonturaća.

Lečenje se obično obavlja uz magične radnje i po naročitim magičnim propisima. Belim lukom se baje oko bolesnog mesta. Koga hvata groznica, ispeče pre sunca glavicu belog luka, ode kakvoj vrbi, tresne je i rekne tri puta: „Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu”, pa onda metne belog luka na vrbu i kaže: „Kad ova glavica proklijala, onda i mene groznica uhvatila”, i beži kući bez obzira. Bolesnik može da prenese groznicu, posle zalaska sunca, i na beli luk koji posle baci izvan kuće.

U Bosni i Hercegovini veruju da bi seme od belog luka moglo čoveka učiniti besmrtnim, ali da ga je nemoguće naći, jer ga vile pokupe: zato one i žive dok im se život ne dosadi, a onda ga od sebe odbace, pa bez bola umru.

Osnovni podaci:
Beli luk
Naziv članka:
Beli luk
Opis:
Beli luk ili češnjak jednogodišnja je zeljasta biljka s okruglom stabljikom visine do 1 metra
Autor:
- Advertisement -