Drugi nazivi: Fijolica, ljubica mirisna, ljubičica mirisna, melekuša, poljska ljubica, viola, vijolica
Latinski naziv: Viola odorata
Opis biljke:
Ljubičica je trajna prolećna biljka s odebljalim i kratkim podankom iz kojega rastu nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubičasti mirisni cvetovi, retko beli, stoje pojedinačno na prilično dugackim stabljikama. Zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno seme.
Stanište:
Raste na čistinama, izmedju grmlja, po senovitim mestima uz rubove šuma. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozračnom mestu.
Lekovito delovanje:
Ljubičica koristi se u lečenju astme, tuberkuloze, glavobolje, nadimanja, gihta (uloga), zapaljenja grla, raznoraznih osipa, ospica, šarlaha, plućnog katara. Zbog umirujućeg delovanja ljubičica se uspešno koristi u lečenju histerije, hipohondrije, nervoznog lupanja srca povezanog s osećajem straha i teškim disanjem, kod nesanice, glavobolje i dr.
