Latinski naziv: Tarxacum officinale
Naziv na engleskom jeziku: Dandelion
Opis biljke:
Maslačak, biljka koju većina nas smatra korovom, zapravo je jedna od najkorisnijih i najljekovitijih biljaka u prirodi. Biljka je poznata i kao Taraxacum officinale i može se naći širom svijeta, uključujući i Srbiju.
Maslačak je trajnica koja najčešće raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za čaj, salate, sokove, variva, supe. Kao lekoviti delovi biljke beru se koren, list i cvet.
Maslačak se može lako prepoznati po žutim cvjetovima koji se otvaraju tokom sunčanih dana i zatvaraju tokom noći. Cvjetovi se zatim pretvaraju u bijele pahuljice koje se šire po zraku. Lišće maslačka može se jesti sirovo ili kuhano, a koren biljke se koristi za pripremu čaja i drugih napitaka.
U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini beru i cvetovi.
Lekoviti deo biljke:
Cveta od marta do maja. Maslačak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, eterično ulje, 40% inulina u korenu. Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvoždja oko 3%, dakle – više nego spanać! Mladi listovi u proleće ukusna su i zdrava osvežavajuća salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorčina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noći.
Maslačak ima mnoge lekovite prednosti. Lišće maslačka bogato je vitaminima i mineralima, uključujući vitamin A, C, K, B6, folnu kiselinu, gvožđe, kalcijum, magnezijum i kalijum. Ovi nutrijenti pomažu u jačanju imunološkog sistema, poboljšanju probave, sprečavanju anemije i povećanju energije.
Lekovito delovanje:
Maslačkov čaj moraju piti dijabetičari, a preporučuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Čaj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovne menstruacije i žučnog kamena.
Koren i stabljika sadrže gorku materiju – taraxacin – koji deluje diuretički, a može izazvati prolive i smetnje u srčanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim količinama – naročito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni.
Koren maslačka je takođe izuzetno lekovit. Sadrži visoke koncentracije inulina, vlakna koja pomaže u održavanju zdravog probavnog sistema. Takođe je bogat antioksidansima koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i upala u telu. Koren maslačka takođe ima diuretička svojstva, što znači da pomaže u eliminaciji viška tečnosti iz tijela i smanjenju oticanja.
Pored svojih ljekovitih svojstava, maslačak se tradicionalno koristi kao hrana i sastojak u mnogim jelima. Lišće maslačka može se koristiti u salatama, sendvičima i juhama, a korijen se često koristi za pripremu čaja i napitaka.
Čaj od maslačka:
Čaj se priprema najčešće od suvog usitnjenog korena. Jedna kašika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domaćim medom. Ovaj čaj od maslačka pročišćava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstiče znojenje. Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
Koren maslačka se iseče na tanke ploške, pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuvati. Ispržen i samleven koren odlična je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sirćetu i koristiti kao začin – umesto kapare.
Maslačkov sirup („med od maslačka“):
Tri – četiri pune šake cvetnih glavica maslačka (sveže) preliti sa 2 litre kipuće vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šećera ili odgovarajućeg zasladjivača, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajući do gustine sirupa. Dobijeni sirup se puni u čiste tegle. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda. Ovaj sirup jača i pročišćava organizam, reguliše varenje, jača apetit. Uzima se po jedna kašika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, teglu dobro zatvoriti.