Kleka

Kleka

Advertisement

Drugi nazivi: Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obična borovnica, smrek, smreka, smrekovina, smreč, smrika, smriča, smrkva, šmrča, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva
Latinski naziv: Juniperus communis
Naziv na engleskom jeziku: Juniper

Opis biljke:

Kleka je zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubičasti imaju smolast i aromatičan miris i gorkosladak ukus. Čitava biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubičaste boje, dvogodišnji, dok jednogodišnji, zeleni, nisu lekoviti, pa ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do početka zime, a suše na promajnom mestu. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suše na isti način kao i plodovi. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smedja i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju klekovače.

Stanište:

Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.

Lekoviti deo biljke:

Čitava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje je veoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češće prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.

Lekovito delovanje:

Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega. Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inače, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebijavanih narodnih i domaćih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su hajdučka trava, kantarion, pelen i kičica, lekovite biljke bez kojih se naše kuće ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl, a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti.

Klekovača je nadaleko poznata veoma aromatična rakija. Upotrebljavaju je i kao domaći lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diuretične čajeve (Species diureticae). Od klekinja se pravi sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi).

Klekinje, a još češće etarsko ulje služi za kadenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lečenju infektivnih bolesti pluća. Reguliše rad bubrega i pospešuje izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kožu, te se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, naročito na zglobovima. Reguliše rad organa za varenje, koristi se u lečenju zapaljenskih procesa želuca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljšava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do oštećenja bubrega.

Protiv crevnih grčeva

Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezasladeno.

Protiv glavobolje

Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na čelo.

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje nerava

a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke.

b) Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

Za jačanje apetita i bolje varenje hrane

Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.

Protiv šecerne bolesti

a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke

b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).

Osnovni podaci:
Kleka
Naziv članka:
Kleka
Opis:
Kleka je zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm
Autor:

Pin It on Pinterest

Shares