Drugi nazivi: Divlja mirodjija, janež kopar, morač, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač
Latinski naziv: Foeniculum vulgare
Naziv na engleskom jeziku: Fennel
Opis biljke:
Komorač je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do 2 metra. Listovi su plavkasto-zeleni, višestruko perasto razdeljeni, a listići igličasti i tanki kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i malo spljošteni. Plod ima dve semenke. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Komorač ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata. Listovi su igličasto končasto deljeni kao u mirođije. Uopšte, komorač lici na mirođiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti. Biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se među prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromatičnog. Zato komorač mestimično kod nas nazivaju »slatka mirođija«. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti.
Stanište:
Domovina komorača je južna Evropa te se i kod nas uspešno uzgaja. Zahteva duboko izorano zemljište. Nalazi se i u divljem stanju jer ga rasprostranjuju ptice.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre.
Lekovito delovanje:
Komorač se koristi u lečenju kašlja, bolova u prsima, grčeva, gasova, loše probave, prehlade, a osobito se preporučuje za lečenje gripa. Koristan je za lečenje bolesti bubrega, želuca i creva. Za lečenje organa za varenje i disanje, za jačanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom komorač, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak komorač. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više komorača. Komorač ima i važnu profilaktičnu moć.
Mastika ili rakija anasonlija (u Grčkoj »uzo«) pravi se od slatkog komorača, koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus. Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris.
Za čaj kafenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml ključale vode. Ostaviti da ključa 5 min. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 10-15 min. Čaj procediti i piti 2-3 šolje čaja dnevno posle jela.
