Sremuš

Sremuš

Advertisement

Drugi nazivi: Medvedji luk, divlji luk, divlji beli luk,  sremuš, srijemuš, cremoš
Latinski naziv: Allium ursinum
Naziv na engleskom jeziku: Ramson

Opis biljke:

Sremuš cveta belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad eliptičnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristični miris na beli luk.

Listovi sremuša mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To važi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan začin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U proleće je ovaj luk najbolji lek koji čisti krv, žuč i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.

Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili djurdjevak, jer im je lišće nalik na lišce sremuša! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.

Lekoviti delovi biljke su mladi prolećni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice koje se skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i sočne lukovice. Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija eteričnih ulja koje sadrže sumpor (alicin).

Smatra se da povoljno deluje u lečenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želudačnih i crevnih tegoba, te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta sremuša pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimuliše i rad želuca i creva.

Još je poznati prirodnjak J. Künzle (1857-1939) utvrdio: “Kad bi mladi ljudi uzimali sremuš, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!” Koristite li sveži sremuš ili medvedji luk, sigurno nećete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata – tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupačni tokom cele godine. Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluči višak sluzi iz pluća pa se tako omogućuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

Tinktura:

Lukovice sremuša – oko 250 grama – očistiti i oprati. U širu staklenu posudu uliti 3-4 prsta rakije komovice jačine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnječeći je pritom drvenom varjačom. Lukovice biste mogli gnječiti i van posude, ali bi tada ceo preparat dobio tamniju, smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnječenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnječene, dobijenu kašu pomoću levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije (ukupno oko 1 litre). Pri tom obratite pažnju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapićem. Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogućnosti u frižideru u dobro zatvorenoj boci. Preporučuje se uzimanje tinkture ujutro i uveče po jedna čajna kašičica (10-20 kapi) pomešana sa pola čaše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruće! Ova tinktura koristi se kod zakrečenja vena i kod visokog krvnog pritiska.

Osnovni podaci:
Sremuš
Naziv članka:
Sremuš
Opis:
Sremuš cveta belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad eliptičnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje
Autor:

Pin It on Pinterest

Shares