Crvotočina

31

Crvotočina

Drugi nazivi: Lisičjak, lisičji rep, prečica, plavun, zmijina mahovina
Latinski naziv: Lycopodium clavatum
Naziv na engleskom jeziku: Clubmoss

Opis biljke:

Crvotočina je višegodišnja zimzelena biljka. Nalikuje mahovini i iina 1 do 2 metra dugačku puzeću stabljiku koja je račvasto razgranjena i pokrivena gustim i sitnim, na vrhu zašiljenim listićima. Na strani koja je okrenuta prema zemlji razvijaju se brojni nežni i sitni korenčići.

Crvotočina ne cveta jer je papratnjača. Iz poleglih ogranaka izbijaju i razvijaju se guste nakupine koje na vrhu nose po dva plodna klasa, kao vilice. Truske čine sitni svetložuti prah što prianja uz predmete, pliva po površini vode pri čemu se ne kvasi. Taj prah je bez ukusa i mirisa, a u vatri lako i izgara.

Leti donosi grozdove na sporama, koje narod zove mekinje ili veštičje brašno. Dovoljno je da se samo dodirne cvet i već je izleteo oblak cvetnog praha, koji je homeopatsko sredstvo za oštećenu kožu.

Stanište:

Crvotočina raste po celoj Evropi u crnogoričnim šumama i na neplodnom zemljištu.

Lekoviti deo biljke:

Za lečenje se upotrebljava seme crvotočine, odnosno spore, koje se naziva još i brašno crvotočine. Koristi se, takodje, i cela biljka. Inače, ova trava sadrži radijum, a u mnogim zemljama spada u strogo zaštićene biljke, te se sme nabavljati isključivo u apotekama. Pomaže obolelima od reume, od kostobolje, čak i kada se već pokažu promene na zglobovima.

Lekovito delovanje:

“Brašno” (truske ili spore) crvotočine upotrebljava se posipanjem obolelih delova kože, posebno u bolesnika koji su prinudjeni dugo vremena ležati u postelji. »Brašno« crvotočine koristi se kod bolesti mokraćne cevi i mehura. Budući da »brašno« crvotočine pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline, koristi se u lečenju uloga (gihta) i reumatičnih bolesti. Čtava biljka primenjuje se u lečenju bolesti mokraćnih i polnih organa, kod bubrežnog peska i grčevitih bubrežnih napada, te u lečenju skrufuloze i rahitisa. Preporučuje se kod hemoroida (šuljeva) i hroničnih proliva. Ipak, mora se vrlo obazrivo dozirati, jer može da izazove grčeve.

Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate, protiv peska u bubregu i bolova u njima. Zapaženo je njeno dejstvo kod upale jetre, pa čak i kod malignih promena na ovom organu. Vrlo brzo vraća snagu bolesniku. Leči i bešiku, naročito kada je mokrenje jako otežano. Kesicu trave treba položiti na mesto gde je grč, na bubrege ili oko bešike, i grč nestaje. Rane od ležanja (dekubitis) treba posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju, čak i kod najtežih bolesnika. U nekim apotekama se može naći pod nazivom likopodiumspora.

Čaj od crvotočine: ravnu kašičicu trave preliti s 1/4 l vrele vode (ne kuvati) i ostaviti da kratko odstoji. Dnevno je dovoljna jedna šolja, i to ujutru na tašte, a pije se gutljaj po gutljaj. Najbolje vreme je pola sata pre doručka. Kod ciroze jetre i malignih bolesti ovog organa treba uzeti dve šolje čaja na dan.

Jastučić od crvotočine: 100 g (ili više) sušene trave staviti u vrećicu i položiti na mesto grčeva. Dejstvo ovog jastučića je godinu dana.

Osnovni podaci:
Crvotočina
Naziv članka:
Crvotočina
Opis:
Crvotočina je višegodišnja zimzelena biljka.
Autor: