Drugi nazivi: Cmilić, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara
Latinski naziv: Sempervivum tectorum
Naziv na engleskom jeziku: Houseleek
Opis biljke:
Čuvarkuca je višegodišnja biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poređani su cvetići zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubičaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, sočni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuća.
Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto značenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grčki aeixwn. Čuvarkuća čuva kuću od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je čuvarkuća bolja na kući nego dva psa pred kućom.
Čuvarkuća sadrži: jabučnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šećer, gumu i mineralne sastojke.
Stanište:
Raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvatnje hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabučna kiselina. Upotrebljava se sok iscedjen iz celog svežeg lista.
Lekovito delovanje:
Sveže iscedjeni sok iz listova čuvarkuće koristi se u lečenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili čisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv čireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lečenje »kurjih ociju« i uklanjanje sunčevih pega. Sveži sok koristi se u lečenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skručenim žutim sekretom (jer ga sok čuvarkuce rastvara).
Čuvarkuća je odlična i protiv čireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od sveže biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla.
