Drugi nazivi: Estragon
Latinski naziv: Artemisia dracunculus
Naziv na engleskom jeziku: Tarragon
Opis biljke:
Estragon potiče iz južnih krajeva Evrope, no danas raste divlji ili kultivisan u svim evropskim zemljama kao začin. Ima jak i prijatan miris te ljutkast ukus sa malom primesom gorčine.
Estragon se upotrebljava kao začin, svež i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne sosove, supe i variva, uz divljač, ovčetinu i govedinu. Stavlja se i u ukiseljeno povrće. Senf i sirće od estragona, zbog svog tipičnog ukusa i mirisa, koriste samo ljubitelji.
Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je preneta u kulturu na ostala područja. Uzgaja se u vrtovima, kao mirođijska biljka za pripremanje različitih začina. Na području južne Evrope na nekim je mestima pobegla iz kulture. Biljka voli topla i sunčana mesta, a senka, hladnoća i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju.
To je biljka čija je stabiljka bogato razgranjena, te ima grmolik izgled, visine 60 do 120 cm. Listovi su uski. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i prijatan, aromatičan ukus. Cela je biljka lekovita i vrlo aromatična.
Od mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu eterično ulje koje se nalazi u biljci sa relativno velikim postotkom (0,1 do 0,5%), nadalje gorke materije, tanin i još neke neodredjene i nedovoljno istražene kiseline. U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita svojstva ekstragona, naročito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku čajeva.
Kao začinska biljka upotrebljava se u pripremanju salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrća za zimnicu, te za pripremanje estragon biljnoga sirćeta. Eterična ulja estragona koriste se u parfimeriji pri spremanju različitih krema. Estragon pospešuje apetit, podstiče metabolizam te izlučivanje mokraće, a deluje i protiv crevnih glista.
