Post, o postu i podela posta

Dve strane posta

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Uzdržavanje od mrsne hrane i alkoholnih pića je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina. Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti. Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta, i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali „demonskim postom„, jer i demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju, pa je time onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu, identičan demonima. Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina.

Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. U smirenju čovek počinje da stiče saznanje, da je spasenje moguće jedino u Bogu, kroz Njegovu veliku milost. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, Sveti Oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje podrazumeva dar razlikovanja onoga što je korisno, od onoga što je štetno.

Kategorije, vrste i podela posta

Po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:

1. Potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića (čak i vode). Na ovaj način se posti u prva tri dana Vaskršnjeg posta i na Veliki petak.
2. Suhojedenje – uzimanje suve hrane (u sirovom stanju), ili samo hleba i vode, jedanput na dan, i to u deveti čas (15:00 popodne).
3. Post na vodi – uzimanje jela pripremljenih na vodi, bez upotrebe ulja za kuvanje. Poznat i kao „strogi post“ pred Pričešće.
4. Post na ulju – uzimanje jela pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno.
5. Post na ribi – uzimanje jela koja mogu da sadrže ribu, pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno. Ovo je najblaži način posta.

Dakle, i najblaži oblik posta podrazumeva uzdržavanje od sve hrane životinjskog porekla. Uzimanje hrane više od jedanput na dan, zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta. Postoji 4 vrste razrešenja:

1. Razrešenje „na vino i ulje“
2. Razrešenje „na ribu“
3. Razrešenje „na jaja i mlečne proizvode“ – beli mrs
4. Razrešenje „na sve“ – mrs

Treba naglasiti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše.

Jednodnevni post

• Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica. Posti se na vodi ukoliko nije razrešeno drugačije. Na primer, u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa, posti se na ribi. Ako Petrovdan ili Velika Gospojina padnu u sredu ili petak, tada se post razrešava na ribu.
• Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja. Jede se jednom dnevno, na vodi.
• Krstovdan. Jede se jednom dnevno, na vodi.
• Navečerje Bogojavljenja. Jede se jednom dnevno, na vodi. Ako padne u subotu ili nedelju, posti se na ulju i vinu.

Višednevni post

Višednevni postovi su oni postovi koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Postoje četiri višednevna posta, smeštena u četiri godišnja doba:

1. Proleće – Veliki post (Časni, Vaskršnji, Velika četrdesetnica)
2. Leto – Petrovski post
3. Jesen – Gospojinski post
4. Zima – Božićni post (Mala četrdesetnica)

Lični ili zavetni post

To su postovi koje pojedini vernici poste radi pojačanja svoje pobožnosti, ili usled epitimije, ili usled zavetovanja nekom od Svetih. Crkva odobrava i takvu vrstu posta, ali je u takvim slučajevima poželjno posavetovati se sa nadležnim parohom ili duhovnikom, i postupiti po njihovim savetima.

Trapave sedmice

To su sedmice u kojima je razrešen redovni post sredom i petkom. Ima ih ukupno pet:

1. Sedmica koja počinje Nedeljom o mitaru i fariseju
2. Siropusna nedelja – nedelja pred početak Vaskršnjeg posta. Jede se sve sem mesa – beli mrs.
3. Svetla nedelja – nedelja po Vaskrsu
4. Duhovska nedelja – nedelja po Duhovima
5. Dani između Božića i Krstovdana