Drugi nazivi: Belokopitnjak, konjsko kopito, lepuh, lepuk, podbelek, podbilj
Latinski naziv: Tussilago farfara
Naziv na engleskom jeziku: Coltsfoot
Opis biljke:
Podbel je trajna biljka s jako razgranatim korenom i podzemnim izdancima. U proleće se najpre pojave samo belo-baršunaste ljuskaste cvetne štapke sa po jednom žutom cvetnom glavicom. Štapke su visoke 10 do 15 cm. Za vreme cvatnje listovi su još pod zemljom i razvijaju se tek nakon cvatnje. Listovi su potkovastog oblika s peteljkom i prilegnuti uz zemlju. Listovi i cvetovi imaju slab miris, a ukus im je gorak i sluzav.
Stanište:
Podbel raste na glinenom tlu uz potoke, ciglane, jarke ili nasipe uz obale reka i na železničkim nasipima.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se skuplja cela biljka, bez korena.
Lekovito delovanje:
Sprečava upale, a postojeće brzo ozdravljuje. Od izvanrednog je delovanja za rastvaranje sluzi. Uspešno se primenjuje u lečenju promuklosti, katara ždrela, bronhitisa, upale porebrice, bronhijalne astme i kod početne tuberkuloze pluća. Spolja, koristi se za obloge kod upale vena, čira potkolenice, opekotina, crvenog vetra i svih upala i oteklina.
