Drugi nazivi: Beli bor, cam, divlji bor, lučevina, šumski bor
Latinski naziv: Pinus silvestris
Naziv na engleskom jeziku: Pine
Opis biljke:
Bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedja. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u čupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali češeri, koji u početku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti.
Stanište:
Bor je rasprostranjen po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskim područjima.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, valja upotrebljavati, po mogućnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (četine) koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.
Lekovito delovanje:
Mladi izdanci bora koriste se u lečenju zastarelih katara dišnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lečenju astme te u lečenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grčeva izazvanih žučnim kamenom koristi se tek istekla smola. Za lečenje odredjenih bolesti, iako ređe koriste se i češeri.
Sirup od borovih šišarki protiv kašlja
250 grama mladih borovih šišarki (dugih tri do pet centimetara) dobro isprati i staviti da se kuvaju oko pola sata na laganoj vatri u litri vode, poklopljeno. Nakon tog perioda tečnost procediti i pomešati sa 50 ml alkoholnog 15% rastvora propolisa i jednim kilogramom meda. Nakon toga smesu držati jos petnaestak minuta na potpuno laganoj vatri na temperaturi od 45° (najbolje na kraju šporeta) uz mešanje da se masa pretvori u ujednačen sirup.
Prohladjeni sirup izliti u staklene posude i uzimati po kafenu kasiku tri puta dnevno pre jela.
Sirup od borovih iglica za hronični bronhitis
50 grama mladih borovih iglica dobro isprati pa spustiti u pola litre ključale vode. Ostaviti da ključa jos petnaestak minuta na laganoj vatri, a zatim skinuti sa vatre i ostaviti poklopljeno da odstoji jos dvadesetčetiri časa. Nakon tog perioda tečnost procediti kroz gazu, a dobijenu tečnost pomešati sa jednim kilogramom meda. Sve dobro izmešati dok se ne dobije homogena masa. Upotrebljava se četiri puta dnevno po jedna supena kašika posle jela.
Melem do borovih iglica
Borovi izdanci se uspešno koriste za bolje izbacivanje šlajma, protiv svih plućnih tegoba, a naročito protiv prehlade i protiv bronhijalne astme. Potrebno je sakupiti jedan kilogram, po mogućnosti što mladjih borovih iglica, dobro ih isprati i poredjati na suvu salvetu da se ocede. Borove izdanke zbijeno redjati u veću staklenu teglu, i svaki red zasipati šećerom. Na kilogram iglica upotrebiti oko jedan kilogram šećera. Napunjenu teglu treba zatvoriti celofanom i ostaviti da odstoji pet do šest nedelja. Izdanci će za to vreme pustiti dosta soka koji nakon toga treba procediti i sipati u staklenu bocu. Ostatak izdanaka preliti sa dva decilitara prirodne komove rakije, dobro promućkati da se zaostali šećerni sirup rastvori. Još jednom rakiju ocediti od borovih iglica i pomešati sa predhodno ocedjenim sokom. Ovakav melem može dugo da stoji, a upotrebljava se po pola decilitara (rakijska čašica) jednom dnevno, najbolje ujutro.
