Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka

Prepodobna mati paraskeva sveta petka

Advertisement

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik posvećen Svetoj Petki – Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.

Sveta Petka u srpskom narodu veoma je poštovana i cenjena. Smatra se zaštitnicom žena, a, prema predanju, pomagala je bolesne i hranila gladne. Njen kult neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku.

U Srbiji je veliki broj lekovitih izvora dobio ime po Svetoj Petki, a jedan od njih je u Beogradu, na Kalemegdanu, pored crkve posvećene ovoj velikoj svetiteljki, gde su njene mošti dugo počivale.

Veruje se da se na Kalemegdanskoj tvrđavi nalazi čudotvorna voda koja leči one koji je uzimaju s verom u Boga i ljubavlju prema Paraskevi. Kapela Svete Petke na Kalemegdanu podignuta je na izvoru, a tu se čuvaju i dva prsta njene desne šake.

Srpska čudotvorka – Prepodobna mati Paraskeva

Ova slavna, ravnoangelna svetiteljka beše srpskoga porekla, rođena u gradu Epivatu, između Silimvrije i Carigrada. Roditelji svete Petke behu imućni i pobožni ljudi: življahu u svemu po zapovestima Božjim i život svoj ukrašavahu milostinjom i dobrim delima. Osim Petke oni imađahu i jednoga sina, Jevtimija. Decu svoju oni vaspitavahu u pobožnosti: učahu ih svakoj vrlini i životu po Bogu. Jednom Petka kao desetogodišnja devojčica, kada s majkom beše u crkvi, ču reči Božanskog Evanđelja: Ko hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide (Mk. 8, 34). I ove joj se reči duboko urezaše u srce. Po izlasku iz crkve ona srete prosjaka, i krišom od majke ona skide sa sebe svoju skupocenu haljinu i dade je prosjaku, a cama obuče njegove dronjke. Kada dođe doma i roditelji je ugledaše u dronjcima, oni je izgrdiše i strogo joj zapretiše da to više ne čini. No ona produži i dalje to činiti. Na grdnje zbog toga, ona je roditeljima odgovarala da ona drugačije ne može živeti.

Brata Petkinog Jevtimija roditelji dadoše na škole. Željan savršenijeg života duhovnog Jevtimije se, uz pristanak roditelja, zamonaši. Kao monah on se proču zbog svog podvižničkog života, i bi izabran za episkopa Maditskog. Kao episkop on se proslavi vrlinama i borbom sa jereticima. Upokoji se u dubokoj starosti, i bi sahranjen u sabornoj crkvi. Za života i posle prestavljenja on satvori mnoga čudesa.

Po smrti roditelja devica Petka, vazda željna podvižničkog života Hrista radi, odade se strogim podvizima: ugledajući se na život svetitelja, ona postom i bdenjem umrtvljivaše telo svoje i potčinjavaše ga duhu. No sva goreći željom da živi samo Gospodu i radi Gospoda, ona ne mogade dugo ostati u mnogometežnom svetu, nego napusti roditeljski dom, ostavi svet, i otputova u Carigrad da se pokloni tamošnjim svetinjama. Obilazeći te svetinje, ona srete mnoge revnosne podvižnike i dobi mnoge dragocene pouke od njih. I po njihovom savetu ona se nastani u Iraklijskom predgrađu pri crkvi Pokrova Bogorodice, i tu provede u molitvama, postu i suzama pet godina.

Ispunjavajući svoju davnašnju želju ona otputova u Palestinu, i poklonivši se svetim mestima, osvećenima Spasiteljevim životom, ona se nastani u Jordanskoj pustinji. I tu provođaše ravnoangelni život. Podražavajući Bogovidca proroka Iliju i Jovana Krstitelja, ona se hranjaše jedino pustinjskom travom, u vrlo maloj količini, i to po zalasku sunca. Postepeno se topeći i od žege i od mraza, ona upiraše oči samo k Jedinome Botu koji smirene srcem može spasti od malodušnosti i od bure. Ko bi mogao iskazati sve trudove, i patnje, i muke, i iskušenja demonska, koja pretrpe sveta Paraskeva u toku mnogih godina? Ko bi mogao znati koliko je ona suza prolila, i koliko uzdaha k Bogu poslala? Ko bi mogao opisati njene svakodnevne borbe koje je sa telom, sa pomislima, i sa đavolima vodila dok ih nije potpuno pobedila? – Jedino svevideći Bog, jer je samo On mogao videti i znati sve njene podvige. Tamo u nje ne beše brige o taštim stvarima ovoga sveta: ona se brinula jedino o očišćenju svoje duše o odgovoru na budućem sudu, i o susretu sa Nebeskim Ženikom. “Tebe, Ženiče moj, tražim”, – govoraše prepodobna Paraskeva, i stalno imađaše na umu reči iz Pesme nad pesmama: Pokaži mi se ti koga ljubi duša moja (1, 6). Njena glavna i neprekidna briga beše: kako ukrasiti žižak svoj, i s mudrim devojkama izaći u susret Ženiku Nebeskom, i čuti slatki glas Njegov, i nasladiti se gledanjem krasote Njegove. Da, samo se oko toga ona paštaše, i govoraše: Kad ću doći i pokazati se licu Božjem? (Ps. 41, 3).

Dok takav život u pustinji vođaše prepodobna Paraskeva, lukavi vrag joj zaviđaše na vrlinama i pokušavaše da je sanjarijama i prividima zaplaši. Često puta uzimajući na sebe obličje raznih zveri, on kidisaše na svetu podvižnicu, eda bi je omeo na putu podviga. Ali divna nevesta Hristova Paraskeva “izabra Višnjega sebi za utočište” (Ps. 90, 9), i Njegovom pomoći, a znamenjem svetoga krsta, odgonjaše vrage i kao paučinu kidaše sve đavolove zamke, i potpuno pobedi đavola. Jer ona, pri ženskoj prirodi svojoj, steče muški razum, i pobedi đavola kao David Golijata. Ukrasivši dušu svoju takvim podvizima i vrlinama, sveta Paraskeva postade vozljubljena nevesta Hristova, te se na njoj ispuni proročka reč: Caru će omileti lepota tvoja (Ps. 44, 12). Jer se taj Car useli u nju sa Ocem i Svetim Duhom i prebivaše u njoj kao u svetoj crkvi Svojoj. Jer sveta Paraskeva, sačuvavši dušu svoju od greha i oskvrnjenja, zaista načini sebe crkvom Boga živoga.

Tako, živeći dugi niz godina u pustinji, prepodobna Paraskeva, kada jedne noći po običaju svom stajaše na molitvi i sa umilenjem pružaše ruke svoje k nebu, ugleda angela Božija u obliku presvetlog mladića koji došavši k njoj reče: Ostavi pustinju, i vrati se u tvoje otečestvo; potrebno je da tamo predeš svoje telo zemlji, a dušom da se preseliš Gospodu. Udubivši se u smisao ovoga viđenja, prepodobna razumede da je to naređenje od Boga. I radovaše se ona što će se uskoro razrešiti od tela, ali i tugovaše što će se rastati sa pustinjom: jer ništa tako ne očišćava dušu i ne privodi je k Prvoliku kao pustinja i usamljeničko molitveno tihovanje. No, pokoravajući se nebeskoj volji, prepodobna krenu u svoje otečestvo. Doputovavši u prestoni grad Carigrad ona poseti divnu crkvu Svete Sofije; isto tako poseti i crkvu Presvete Bogorodice što je u Vlaherni, i poklonivši se čudotvornoj ikoni Bogomatere, otputova u svoju postojbinu Epivat. Tu ona prožive još dve godine, ne menjajući način svog pustinjskog života, nego provodeći svo vreme u trudu, postu i molitvi. A kada dođe vreme njenog odlaska k Bogu, prepodobna se usrdno pomoli Bogu za sebe i za sav” svet i tako u molitvi predade Bogu blaženu dušu svoju. Telo njeno bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskom običaju, ali ne na opštem groblju, već odvojeno, kao telo strankinje koja nikome ne beše kazala odakle je. Bog, hoteći da proslavi ugodnicu Svoju, otkri svete mošti njene posle mnogo godina, i to na sledeći način. Blizu mesta gde prepodobna mati Paraskeva beše sahranjena podvizavaše se na stubu u molitvenom tihovanju neki stolpnik. Dogodi se da tamo bi talasima izbačeno telo nekoga mornara koji se za vreme plovidbe teško razbole i umro. Od toga leša stade se širiti strahovit smrad, da je prosto bilo nemoguće proći tim putem. Smrad taj nije mogao trpeti čak ni stolpnik, te zbog toga bi prinuđen da siđe sa stuba i da naloži nekim ljudima, da iskopaju duboku rupu i usmrdeli leš zakopaju. Kopajući rupu ti ljudi, po promislu Božjem, nađoše netljeno telo gde leži u zemlji, i začudiše se tome. Ali kao prosti i nevježe, oni ne obratiše na to potrebnu pažnju i ne shvatiše kako treba. I govorahu među sobom: Kada bi ovo telo bilo sveto, Bog bi to otkrio preko kakvih bilo čudesa. – Sa takvim rasuđivanjem oni ponovo zatrpaše netljeno telo zemljom, bacivši tamo i smrdljivi leš, pa otidoše svojim kućama. A kad pade noć, jedan od njih, neki Georgije, čovek hristoljubiv, moljaše se Bogu u svojoj kući. I zaspavši pred zoru on vide u snu neku caricu gde sedi na presvetlom prestolu, a okolo nje stoji veliko mnoštvo svetlih vojnika. Videvši to, Georgija obuze strah, i on pade na zemlju, pošto ne beše u stanju gledati taj sjaj i lepotu. A jedan od tih svetlih vojnika uze Georgija za ruku, podiže ga i reče mu: Georgije, zašto tako omalovažiste telo prepodobne Paraskeve i pogreboste pored njega smrdljivi leš? Smesta izvadite telo prepodobne i položite na dostojnom mestu, jer Bog hoće da sluškinju Svoju proslavi na zemlji, – Tada i ta svetla carica reče Georgiju: Pohitaj te izvadi moje mošti i položi ih na česnom mestu, ne mogu više da trpim smrad onoga leša. Jer i ja sam čovek, i postojbina je moja Epivat, gde vi sada živite.

Te iste noći imađaše takvo isto viđenje i jedna blagočestiva žena, po imenu Jevtimija. Sutradan oni oboje ispričaše svima o svojim viđenjima. Kada to ču blagočestivi narod, svi sa svećama pohitaše k moštima prepodobne Paraskeve i, izvadivši ih sa velikim strahopoštovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mošti biše svečano položene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla, u Epivatu. Molitvama prepodobne Paraskeve davahu se od svetih moštiju njenih mnoga isceljenja bolesnicima: slepi progledahu, hromi prohođahu, raznovrsni bolesnici i besomučnici dobijahu zdravlje.

Dva veka posle prestavljenja prepodobne matere naše Paraskeve Carigrad i okolina behu pod zavojevačkom vladavinom krstaša papskih. Godine 1238. blagočestivi bugarski car Jovan Asen reši da svete mošti prepodobne Paraskeve oslobodi iz ruku tiranske vlasti krstaša. I kada car Asen dostavi krstašima svoju nameru da svete mošti prepodobne Paraskeve prenese u svoju prestonicu Trnovo, krstaši odmah pristadoše da mu ih dadu, jer se bojahu moćnoga cara. Tada car posla blaženog Marka, mitropolita Perejaslavnog, sa mnogim episkopima i sveštenicima, da svete mošti prepodobne prenesu u Trnovo. U Trnovu svete mošti biše svečano dočekane i položene u pridvornoj crkvi, gde one, počivajući netljeno, točahu raznovrsna isceljenja svima koji im sa verom priticahu.

Posle dosta vremena, kada turski sultan Bajazit zauze Trnovo, tada sve dragocenosti i svetinje biše razgrabljene. Tada čeone mošti svete Paraskeve biše prenete u Valahiju. A kada Turci osvojiše i Valahiju 1396 godine, na zauzimanje srpske carice Milice kod sultana Bajazita ove svete mošti biše prenesene u Srbiju u Beograd. U Beogradu je zatim podignuta crkva Svete Petke koja i do danas postoji (u Kalemegdanskoj tvrđavi), u kojoj se nalazi i izvor Sv. Petke sa čudotvornom vodicom. Pobožni Beograđani i drugi vernici odlaze često, a osobito petkom, u hram i na izvor Sv. Petke i dobijaju od nje blagodatnu pomoć po veri svojoj.

Godine 1521. sultan Sulejman II, zauzevši Beograd, zapleni i česne mošti prepodobne Paraskeve, prenese ih u Carigrad i postavi u svojim palatama. I tu bivahu mnogobrojna čudesa od bogosilnih svetih moštiju, te se sveta mati Paraskeva slavljaše ne samo među hrišćanima nego i među muslimanima. Ali to i uznemiri muslimane, i oni bojeći se da se vera u čudotvornu silu svetih moštiju svete Paraskeve ne proširi još više među muslimanima, a i zbog molbe i zauzimanja hrišćana, oni predadoše ove svete mošti carigradskim hrišćanima, i ovi ih česno položiše u Patrijaršijskoj crkvi.

Godine 1641 blagočestivi Vasilije Lupul, vojvoda i gospodar zemlje Moldavske, dobivši vest da se svete mošti prepodobne Paraskeve nalaze u patrijaršijskoj crkvi u Carigradu, svim srcem željaše da se one česno prenesu u njegovu pravoslavnu državu. Ovu želju njegovu potpomože Gospod, proslavljan u svetima Svojim, i želeći da i u Moldaviji proslavi svetiteljku Svoju, On stavi u srce Carigradskom patrijarhu Parteniju misao da izađe u susret želji Moldavskog gospodara. Tada patrijarh, uz saglasnost celog sveštenog sabora i pristanak drugih presvetih patrijaraha, posla čeone mošti prepodobne matere naše Paraskeve blagočestivom gospodaru, vojvodi Vasiliju, u prestoni grad njegov Jaš. Tamo, sa velikim slavljem i uz ogromnu radost žitelja cele Moldavije, svete mošti biše položene u crkvi Tri Sveta Jerarha, dana 14. oktobra 1641 godine. Divnim čudesima svojim ove svete mošti neprekidno proslavljaju Gospoda, uvek divnog u svetima Svojim.

Molitva Svetoj Petki

Sveta Petko, Božja Svetiteljko, moli Boga za nas.

Udostojila si se gledanja lica Božijeg kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.

Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomoćnice.

Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu precima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko.

Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.

Molitva prepodobnoj materi našoj PARASKEVI

O, prepodobna mati Paraskevo, naša topla zastupnice i svagda u nevoljama brza pomoćnice! Pomozi nama grešnima i malaksalima u ovom sadašnjem životu. Umoli Gospoda Boga da nam podari oproštaj svih naših grehova, koje smo u ovom životu počinili delom, rečju, pomišlju i svim osećanjima našim, a na ishodu duše naše pomozi nam nedostojnim da se da se izbavimo od mitarstava vazdušnih i večitih muka, da veličajući tvoje milosrdno zastupništvo uvek proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Čisto srce Gospod želi,
Jevanđelje tako veli:
Čista deva ti ostade,
Čisto srce Bogu dade —
O predivna svetiteljko,
Naš uzore, sveta Petko!
Um prečisti Gospod traži,
Bez maštanja i bez laži:
Ti mu dade um prečisti.
K’o anđelski — takav isti.
O predivna svetiteljko,
Čuj nam molbe, sveta Petko!
Dušu čistu Gospod ište
K’o nebesko svetilište;
Takvu dušu ti odgaji,
Što na nebu sad se sjaji,
O predivna svetiteljko,
Pomozi nam sveta Petko!
Pomozi nam molitvama
U životnim nevoljama:
U oblačnoj zemnoj tuzi
Zasvetli nam slično duzi —
O predivna čedna devo,
Sveta majko Paraskevo?

Tropar, gl. 4.

Zavolevši miran pustinjski život i pošavši dobrovoljno za Hristom, Tvojim Ženikom, uzela si od svoje mladosti Njegov laki jaram, naoružavši se znamenjem Krsta protiv duhovnih neprijatelja. Isposničkim podvizima, postom, molitvama i suznim kapima, ugasila si uglevlje strasti. Paraskevo, dostojna pohvale, koja i sada sa mudrim devojkama stojiš pred Hristom u Nebeskom dvorcu: Moli se za nas koji poštujemo Tvoju časnu uspomenu.

Kondak, gl. 6.

Proslavimo svi pobožno najčasniju Paraskevu, svetu zaštitnicu u nevoljama, jer ona ostavivši propadljivi život, primi večni nepropadljivi. Zbog toga, po Božijoj zapovesti, nađe slavu blagodat da čini čuda.

AKATIST prepodobnoj materi našoj PARASKEVI

Kondak 1.

Izabrana od Gospoda da na tvrđavi Crkve zasijaš, prepodobna mati Paraskevo, žitijem tvojim angelima sličnim, zasijala si celom svetu kao pre svetlo sunce i onima koji su u telesnim i duhovnim bolestima javila si se kao isceliteljka. Zbog toga ti sa verom kličemo:
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Ikos 1.

Pokazavši angelsku revnost, vrednu divljenja, žitije svoje vrlinama si na zemlji ukrasila, udostojila si se da na nebesima budeš sa angelima. Sa njima dakle, usrdno moli Čovekoljupca da izbavi od nevolja i bede sve koji ti ovako vapiju:
Raduj se, jer si svojevoljno prihvatila blagi jaram Hristovih zapovesti!
Raduj se, jer si životom tvojim ukorila sujetu sveta!
Raduj se, jer si srce svoje od svih strasti sačuvala!
Raduj se, jer si vršenjem zapovesti zadobila prema sebi ljubav Božju!
Raduj se, jer si nas učiš nošenju krsta u sledovanju za Hristom!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 2.

Videvši promenljivost zemaljskih stvari, ostavila si svetske meteži i u pustinju si se uselila, gde si mnogim postom i molitvama kao miomirnom hranom dušu svoju hranila, pobožno kličući: Aliluja!

Ikos 2.

Zadobivši um i pravu veru i savršenu ljubav, Bogomudra Mati, uzdržanjem i smirenjem sebe si ukrasila, zbog čega si i bila hram Božji i obilni izvor čudesa. Toga radi, pobožno ti pevamo:
Raduj se, savršeni obrascu jevanđelskog samoodricanja
Raduj se, jer si dugotrajnim siromaštvom stekla slavu i večno bogatstvo!
Raduj se, jer si zavetom siromaštva pokazala visinu duha!
Raduj se, svetla visino smirenja!
Raduj se, jer si podvizima svojim uništila sile koje upropašćuju duše!
Raduj se, jer si visinom podviga svojih sve zadivila!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 3.

Ukrepljena silom Duha Svetoga, odvažno si izdržala isposničke podvige, prepodobna, i suzama svojim pobedila si gordog neprijatelja, pevajući sa blagodarenjem Bogu: Aliluja!

Ikos 3.

Imajući svagda u umu izobraženje budućeg suda Hristovog i prolivajući tople suze, Preblažena, ukrasila si svećnjak duše svoje, koji je spreman da sretne najpravednijeg Sudiju. Njega, dakle, moli da udostoji stajanja na desnoj strani i nas koji ti verom pevamo ovako:
Raduj se, stanu Presvetoga Duha!
Raduj se, jer si ceo život svoj osvećivala neprestanim prizivanjem imena Božjeg!
Raduj se, jer si uspela u molitvenim stajanjima prema Bogu!
Raduj se, jer si silom molitve pobedila đavolska iskušenja!
Raduj se, jer si poslednjim pominjanjem od greha sebe sačuvala!
Raduj se, jer si Bogu savršeno ugodila!
Raduj se, prepodobna mati Paraskevo, uteho ožalošćenih!

Kondak 4.

Buru sadašnjeg života odbacila si, prepodobna, zadobivši dobrovoljno siromaštvo Hrista radi, velikim vrlinama si se obogatila, i mnoge u revnosti načinom života si podigla, učeći ih da kliču Hristu Bogu: Aliluja!

Ikos 4.

Čuvši Gospod molitve i uzdisanja tvoja, nasamo i u tajnosti vršena, blažena Mati, na nebesima pred angelima proslavi javno trudove tvoje; i sada hodeći Božanskim rajem, pomeni i nas koji ti kličemo ovako:
Raduj se, vredna hvale sabesednice angela!
Raduj se, velika krasoto svetitelja!
Raduj se, savršena i visoka pohvalo prepodobnih!
Raduj se, ukrase pravednih i posnicima uzore!
Raduj se, devstvenima i monahinjama slavo i bogosvetla kruno!
Raduj se, tvrđavo hrišćanska i snažna zastupnice!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 5.

U tišini si okončala žitije svoje, blažena mati Paraskevo, siromaštvom se ukrasivši i uzdržanjem prosvetlivši, biljem se samohraneći i sa umilenjem Vladiki pojući: Aliluja!

Ikos 5.

Videvši Presveti Duh čisto žitije tvoje i neizmerno tvoje smirenje, pokaza te slavnu u čudima, Preblažena. Stoga si iz života ovog prešla u ono blaženstvo gde sa horovima pravednika posreduješ za sve koji ti sa umilenjem pevaju:
Raduj se, miomirisni izdanče pustinje!
Raduj se, najbolja pustinožiteljko!
Raduj se, jer si srpom molitava svojih trnje strasti sasekla!
Raduj se, jer si prolivanjem suza svojih grehovni plamen ugasila!
Raduj se, jer si svaki đavolski napad odagnala!
Raduj se, jer vrlinskim životom svojim lenjivca na pokajanje pokrećeš!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 6.

Propovedniku istine, Iliji divljenja dostojnom, i Jovanu Preteči, svetiljki pokajanja, upodobila si se, prepodobna mati, odbacivši sve brige žitejske i svagda se poučavajući molčaniju u gorama, bdenju i sećanju na smrt, pojući Bogu: Aliluja!

Ikos 6.

Zablista ti svetlost nebeska dok si sa umilenjem stajala na svenoćnoj molitvi i, gle, angeo Gospodnji stade pred tebe javivši ti Božje blagovoljenje da se vratiš u otadžbinu svoju jer treba tamo telo svoje zemlji da predaš, a duhom da se preseliš u naselja nebeska. Zbog toga ti kličemo ovako:
Raduj se, jer si se još u ovom životu udostojila da gledaš lice angelsko!
Raduj se, jer si pobožno ispunila volju Božju!
Raduj se, jer si se u crkvi Vlahernskoj Božjoj Majci žarko molila!
Raduj se, jer si sebe Njenom toplom zastupništvu predala!
Raduj se, jer si se pri ishodu za ceo svet usrdno molila!
Raduj se, jer si nakon ishoda svoga večni život pronašla!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 7.

Hoteći da se od ovog veka predstaviš kao zvezda si zašla od sveta ovog, Prehvalna, i zablistala u životu nebeskom, ostavivši nam kao zoru vrline i savršenstvo žitija svoga, ozarujući srca svih koji sa verom kliču Bogu: Aliluja!

Ikos 7.

Ispunivši novi zakon blagodati, na nebo si se kočijama vrlina uznela, divljenja dostojna, i sada se sa činovima nebeskim raduješ. Sa njima se, dakle, moli Spasu Hristu za sve koji ti ovako kliču:
Raduj se, jer si se udostojila naselja lepota Hristovih!
Raduj se, jer si za podvige svoje od Gospoda višestruku platu zadobila!
Raduj se, jer si sa neba primila venac neuveli!
Raduj se, jer jasno gledaš Božanstvo Triipostasno!
Raduj se, jer sa angelima na nebesima obitavaš!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 8.

Neobično i čudesno viđenje ukaza se hristoljubivom Georgiju: misleći da pred sobom vidi neku caricu kako na presvetlom prestolu sedi okružena mnoštvom blistavih vojnika začu te gde mu govoriš: ”Georgije uzmite mošti moje i na posebno ih položite mesto, pojući Bogu: Aliluja! “

Ikos 8.

Sav sabor hrišćanski, čuvši Georgijeve reči, priteče k moštima prepodobne Paraskeve i sa velikom ih usrdnošću izvadivši, obradova im se kao blagu mnogocenom i časno u crkvu položi, sa ljubavlju ovako pojući:
Raduj se, radosna vesti hrišćanima!
Raduj se, blistava zvezdo vere, jer verne prosvetljuješ!
Raduj se, izmirno mirisna, kojom je crkva Hristova zamirisala!
Raduj se, neistrošiva riznice darova Božjih!
Raduj se, izvore Bogom poslani, iz koga vernima ističu vode isceljenja!
Raduj se, jer svima vernima, blagodaću Hristovom, rane isceljuješ!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 9.

Veliku revnost imaše blagoverni car Jovan Asen primivši vest gde leže tvoje čudotvorne i svete mošti, prepodobna Paraskevo, i prenese ih u grad svoj Trnovo, i sa velikim počastima položi u crkvi svojoj, gde izviraše različita isceljenja onima koji sa verom prilaze i poju Bogu: Aliluja!

Ikos 9.

Krasnorečivo svedoči dete, koje devet godina od rođenja ne govoraše, a došavši sa verom u crkvu tvoju odmah zadobi isceljenje. Toga radi sa umilenjem ti kličemo:
Raduj se, moćna zastupnice i od nedaća izbaviteljko!
Raduj se, jer stradalnicima mučenim duhovima zlobnim brzo pomažeš!
Raduj se, jer molitvom svojom vid slepima vraćaš!
Raduj se, jer nerodnima blagosloveni plod od Boga šalješ!
Raduj se, jer paralizovane iz kreveta podižeš!
Raduj se, neućutna zastupnice onima koji ti sa verom pristupaju!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 10.

Od ljute si bolesti spasla ženu koja je obećala da će čuvati zapovesti Božje; a ipak, kada je slagala i zavete svoje nije održala, odmah si je kaznila bolešću i smrću da bi se i drugi naučili da ne lažu Boga, već da žive u istini i pevaju Bogu: Aliluja!

Ikos 10.

Bila si tvrđava i spasonosno utočište pravoslavnima koji u zarobljeništvu biše i u žalosti svojoj priticahu isceliteljskim i čudotvornim moštima tvojim i sveumilno ti ovako klicahu:
Raduj se, svima vernima mirno pristanište!
Raduj se, svima uvređenima zaštitnice i pokroviteljko!
Raduj se, jer zarobljenima u žalosti njihovoj utehu pružaš!
Raduj se, jer se od čuda tvojih agarjani i uplašiše i urazumiše!
Raduj se, jer se ime tvoje i među drugim narodima proslavlja!
Raduj se, jer se tobom pravoslavlje uzvisuje!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 11.

Pojanja i molitve prinoseći pred kovčegom sa tvojim čudotvornim moštima blagoverna carica Milica sa revnošću velikom prenese ih od drugog naroda u svoj prestoni grad na osnaženje čitavog roda našeg koji kliče Bogu: Aliluja!

Ikos 11.

Kao svetla i novozablistala zvezda javila si se na zapadu, sjajnim lučama moštiju svojih svima vernima sijajući a osobito otačastvu svome, privlačeći ga presvetlom blistanju podviga svojih i spašavajući ga od nevolja i nedaća, ovako ti kličući:
Raduj se, pomoćnice onima koji teško stradaju!
Raduj se, jer pomrčinu žalosti razgoniš!
Raduj se, jer od bezdana grehovnog čoveka izbavljaš!
Raduj se, jer tobom neizmerno milosrđe Božje odvažno prizivamo!
Raduj se, jer je tobom svet koji se od potopa gneva izbavio Boga našao!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 12.

Blagodaću Hristovom isceljuješ bolesti i proteruješ lukave duhove i strasti, slavna Paraskevo, prosvećujući verne blistanjem čuda svojih da bi blagodarno klicali Bogu: Aliluja!

Ikos 12.

Pojući ti usrdno, molimo te, prepodobna mati Paraskevo, da se za crkvu Hristovu moliš, za pravoslavnu veru snaženje i nadvladavanje jeresi, a nama spasenje i mir izmoliš, da bi te s ljubavlju ovako veličali:
Raduj se, blistavi ukrase crkve Hristove!
Raduj se, pravoslavne vere zaštitnice!
Raduj se, otadžbine naše tvrđavo i od drugih naroda izbaviteljko!
Raduj se, obitelji tvoje pokrove!
Raduj se, svima koji sa verom zastupništvo tvoje traže brza pomoćnice!
Raduj se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 13.

O, prepodobna mati Paraskevo, ožalošćenih uteho i devstvenika ukrase, primi sada od nedostojnih usana naših ovo pesmopojanje i umoli Gospoda da se geene izbavimo, da bismo s tobom, u našoj nebeskoj otadžbini, Njemu beskonačno pojali: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1. )

Na grobu Svete Petke, kako kaže legenda, događala su se razna čudesa. Pored njenih moštiju u Jašiju vernici se najviše mole za isceljenja od raznih bolesti, spas od opasnosti, ratova, surove smrti…

Prepodobna mati Paraskeva, zaštitnica i čudotvorka, posebno je omiljena svetiteljka među Srbima.

Osnovni podaci:
Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka
Naziv članka:
Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka
Opis:
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik posvećen Svetoj Petki - Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.
Autor:

Pin It on Pinterest

Shares