Valerijana

Drugi nazivi: Baldrijan, kozlić, majčina trava, mačja trava, odoljen
Latinski naziv: Valeriana officinalis

Opis biljke:

Valerijana ima trajni koren iz kojeg na sve strane tera žuto-smedje korenje i izdanke dugačke i više od 10 cm. Ima šuplju, ispruganu, golu, samo prizemno dlačicama pokrivenu stabljiku. Razgranjena je i doseže visinu od 20 do 120 cm.

Listovi su raznovrsni: donji su nasuprotni, neparno perasti i rascepljeni, na dugačkim peteljkama. Što su bliže vrhu, gornji listovi imaju kraće peteljke i s manje lisaka, dok su najgornji listovi nalik bodljikama pilastog okrajka, bez peteljki s malo dlačica na naličju.

Na vrhu ogranka u paštitac su sakupljeni cvetovi bele ili ružičaste boje. Miris koji proizvodi koren, posebno uzbudjuje mačke. Potrebna je opreznost da se valerijana ne zameni sa otrovnom kukutom.

Stanište:

Raste po močvamim livadama, vlažnim šumama, uzduž jaraka, uz vode i na obroncima. Miris stabljike, posebino korena, vrlo je neugodan.

Lekoviti deo biljke:

U proleće, pre cvatnje, skuplja se korenje (od manjih stabljika). Korenje se vadi i u jesen. Valja biti posebno na oprezu da se kod sabiranja valerijana ne zameni s korenom otrovne kukute.

Lekovito delovanje:

Čaj od korena valerijane ili odoljena uspešno se koristi kod svih živčanih bolesti. Postižu se izvanredni rezultati kod padavice, histerije, hipohondrije, grčeva oko srca, nervoznih grčeva u dušniku, prsima kod astme, želucu i crevima. Preporučuje se u lečenju nervne glavobolje što je uzrokuju grčevi zbog nadimanja omaglice, vrtoglavice i povraćanja.

Upotrebljava se na tri nacina: pri opštoj uznemirenosti i nervozi koja se može još povećati usled razdraženosti, pri nesanici koja je posledica nervoze, pogotovo kad se ne može zaspati i pri živčanim srčanim tegobama popraćenim lupanjem srca i osećajem straha u predelu srca. Čaj ili kapi od valerijane ne smeju se upotrebljavati duže od tri nedelje i potrebno je napraviti pauzu od pet nedelja. Valeriajna snižava pritisak i uspavljuje i bolje je kod niskog pritiska koristiti glog.

Tinktura:

Tinktura se priprema tako da se 20 g usitnjenog korena valerijane prelije sa 100 ml 70% alkohola, zatim se to, dobro začepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz češće mućkanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20 – 40 kapi na kocki šećera sa vodom, najbolje pre spavanja. Tinkture treba držati daleko od vatre i dohvata dece, na hladnom i tamnom mestu, dobro začepljene.

Mešavina čaja za živce: (Species nervinae) 30 g korena valerijane-odoljena, 30 g lišća metvice (Mentha piperita), 40 g lišća gorke deteline (Menyanthes trifoliata); 1 velika kašika te mešavine prelije se – popari – sa 2,5 dl kipuće vode, zatim se ostavi poklopljeno 30 minuta i potom procedi. Pije se toplo, tri puta dnevno po 1 šoljica posle jela.

Kod nervoze, srčanih smetnji i poremećenog krvnog pritiska: mešavina od 15 g valeriane-odoljena, cveta gloga (Crataegus oxyacantha), cveta lavande (Lavandula vera), srdačca (Leonorus cardiaca), kumina (Carum carvi), komorača (Fructus foeniculi), te 10 g matičnjaka. Tri velike kašike te mešavine popare se sa ½ litre kipuće vode, zatim se to poklopi i nakon 2 sata procedi. Zasladjeno medom pije se u 4 obroka u toku dana.