Pravoslavlje · Priče i pitanja vere
Pitanje patnje traži i razumevanje i saosećanje
Kako govoriti o dobrom Bogu kada vidimo bolest, nasilje i stradanje nevinih? Poznata priča o frizeru otvara ovo pitanje, ali ga ne rešava jednostavnim poređenjem. Pravoslavni odgovor ne sme postati optuživanje bolesnog ili unesrećenog čoveka.
Pre čitanja: završna tvrdnja u priči je pojednostavljena. Nije tačno da svaka bolest ili nevolja nastaje zato što se čovek ne moli ili nema dovoljno vere. To nije merilo po kojem smemo suditi drugome.
Priča o frizeru i njegovoj mušteriji
Jedan čovek je otišao kod frizera da se ošiša i obrije. Kako je frizer počeo da radi, počeli su razgovarati. Razgovarali su o mnogo stvari i o različitim temama, da bi se na kraju dotakli i teme Boga.
Frizer reče: „Ja ne verujem da Bog postoji.“
„Zašto to kažete?“ – upita ga mušterija.
„Znate, dovoljno je da izađete na ulicu i shvatite da Bog ne postoji. Recite mi, ako Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi? Da li bi bilo toliko napuštene dece? Ako Bog postoji, ne bi bilo ni patnji ni bola. Ne mogu zamisliti Boga koji bi dozvolio sve ove stvari.“ – odgovori frizer.
Mušterija promisli na momenat, ali ne odgovori ništa, ne želeći započinjati raspravu.
Frizer završi sa svojim poslom i mušterija napusti radnju. Samo što je izašao iz radnje, vide na ulici čoveka sa dugom, neočešljanom, prljavom kosom i neobrijanom bradom, izgledao je prljavo i zapušteno.
Mušterija se vrati nazad u radnju i reče frizeru: „Znate šta? Frizeri ne postoje!“
„Kako možete to reći?“ – upita iznenađeni frizer.
„Ja sam tu, i ja sam frizer, i upravo sam vas šišao i brijao!“
„Ne!“ – uzviknu mušterija. „Frizeri ne postoje, jer ako postoje, ne bi bilo ljudi sa prljavom dugom kosom i neobrijanom bradom, poput ovog čoveka na ulici.“
„Ah, ali frizeri ipak postoje! Te stvari se dešavaju jer ljudi ne dolaze kod mene.“ – reče frizer.
„Tačno“ – potvrdi mušterija. „Upravo tako! Bog, takođe, postoji! Loše stvari se dešavaju kad ljudi ne idu k NJEMU i kad od NJEGA ne traže pomoć… Zbog toga postoji toliko patnji i bola u svetu.“
Šta nam ovo poređenje zaista govori?
Priča pokušava da kaže da postojanje nevolje samo po sebi ne dokazuje nepostojanje Boga. Ipak, odnos mušterije i frizera nije dovoljan opis odnosa Boga i sveta. Za šišanje možemo navesti jednostavan uzrok i rešenje; za stradanje nevinih ne možemo ponuditi takvu formulu.
Rečenica da se sve loše dešava zato što ljudi ne dolaze Bogu ne objašnjava bolesnu decu, prirodne nepogode ili patnju verujućih. Takav zaključak može dodatno povrediti čoveka koji je već u nevolji. Priču zato treba čitati kao povod za razgovor, a ne kao potpun bogoslovski dokaz.
Ljudska sloboda i tajna stradanja
Čovekova sloboda nosi odgovornost. Nasilje, nepravda i sebičnost zaista mogu biti posledice ljudskih izbora. U crkvenom učenju sloboda nije dozvola da ugrožavamo drugoga: ljubav podrazumeva brigu o njegovom životu i dostojanstvu.
Time ipak ne objašnjavamo svaku bolest i svaku nesreću. U Jevanđelju po Jovanu, pri susretu sa čovekom slepim od rođenja, Hristos odbacuje pretpostavku učenika da njegovu slepoću moraju objasniti ličnim grehom ili grehom roditelja (Jn 9, 1–3).
Knjiga o Jovu takođe ne dopušta jednostavnu računicu po kojoj je svaka nevolja kazna za skriveni prestup. Pitanje patnje ostaje ozbiljno pitanje vere. Hrišćanstvo ga posmatra u svetlosti Hristovog stradanja i Vaskrsenja, a ne sa bezbedne udaljenosti od čovekovog bola.
Šta reći čoveku koji pati?
Često je potrebnije saslušati nego objašnjavati. Ponudite konkretnu pomoć: prevoz, obrok, razgovor, čuvanje deteta ili pratnju. Ne tražite uzrok njegove nevolje u navodnoj nedovoljnoj molitvi.
Molitva, razgovor sa sveštenikom i podrška zajednice mogu pratiti stručnu pomoć kada je potrebna. Traženje takve pomoći nije suprotstavljeno veri. Saosećanje se pokazuje prisustvom i delima, bez obećanja da znamo zašto se baš toj osobi nešto dogodilo.
Pitanje vere nije nepristojno pitanje. Čoveku koji sumnja ili tuguje treba pristupiti sa poštovanjem. Cilj razgovora nije pobeda u raspravi, već istina izgovorena sa ljubavlju.
Najčešća pitanja
Da li patnja dokazuje da neko nema dovoljno vere?
Ne. Ne smemo iz bolesti i nesreće izvoditi takav sud o čoveku. Jevanđelje o slepom od rođenja odbacuje tu uprošćenu vezu.
Da li priča o frizeru potpuno rešava pitanje zla?
Ne. To je popularna poučna priča sa ograničenom analogijom. Potreban je širi razgovor o slobodi, stradanju, Hristu i ljubavi prema bližnjem.
Znamo li uvek zašto se dogodila neka nevolja?
Ne. Pošteno je priznati granice svog znanja i pomoći čoveku, umesto da mu pripisujemo krivicu.
Da li molitva isključuje traženje pomoći?
Ne. Molitva može pratiti stručnu i praktičnu pomoć. Pomoć bližnjem jeste izraz odgovornosti i ljubavi.
Zajedno učimo · Kratko pitanje
Razmislite i proverite odgovor
Šta je primeren odgovor kada neko pati?
A. Reći mu da se nije dovoljno molio
Ne. Time donosimo neosnovan sud i možemo produbiti njegov bol.
B. Saslušati ga i ponuditi konkretnu pomoć
Tačno. Saosećanje ne zahteva da tvrdimo da znamo uzrok njegove nevolje.
Vi birate primaoca i potvrđujete slanje u aplikaciji.
Izvori i urednička napomena
- Jevanđelje po Jovanu, glava 9
- Eparhija šumadijska: sloboda i odgovornost
- Pravoslavna crkva u Americi: ljudska patnja i Hristovo stradanje
- Pravoslavna crkva u Americi: stradanje
Sačuvana je postojeća popularna priča, uz jasno tumačenje ograničenja njene završne tvrdnje. Autor priče nije pouzdano utvrđen; nije pripisana svetitelju. Bogoslovska objašnjenja zasnovana su na navedenim crkvenim izvorima.
